Delo

ЈОСИП ЈУГАЈ ШТРОСМАЈЕР 385 повнједаће свијету академија нзносећи старе далматинске споменике културе пред домаћи и страни свијет. Али док ћемо да се поносимо твојом, Далмацијо, прошлошћу, мн морамо да раднмо и за садашњост и будућност. Са славом старине спојимо рад око новнх потреба, спојимо садашњост — корист не ће узмањкати. Но „с академнјом знаности уско је спојен други завод, који без сумње свакому домороцу вруће на срцу лежи и лежати мора. А завод тај јест југословенско свеучнлиште у Загребу.“ Већ сам нспрнчао, какве су јадне научне н културне прилике биле у Хрватској и у хрватским школама. II Штросмајер излази пред неуки домаћи свнјет с приједлогом, да оснује своје свеучилиште. Узроци су његову приједлогу билн много виши, много јачи него ли часовито душевно сиромаштво хрватскога народа. „Младеж наша — вели он — таква је, да је с пуним правом цвијетом садашњости а надом боље будућности назвати можемо. Младаж наша има битн баштиница жеља наших п душевних тежња наших. Да се ннти ми, нити мила домовина у нади својо.ј не преварпмо, дужност нам је прилику пружити младежи нашој, да се наобрази, да племенитом баштиницом љубавн домородне, до народнпх жеља п тежња, славе и дике пратиоца својнх по узвишеном уму и оплемењеном срцу постане, што само тада можемо постпћи, ако свеучилиште у средини нашој подиглп будемо. Младеж наша пуна је духа и полета, али је већом страном снромашна, тер јој није могуће с великим трошком туђа свеучилишта похађати, откле више пута бива, да најљепше способности закопане и за народни добитак изгубљене остају. Да ни не напоменем, да младеж у прераној доби изван граница домовине своје боравећн лако душу своју отровати и народу се свому за вазда отуђити може.“ Штросмајер је мислио, да ће загребачко свеучилнште моћи давати душевнога жпвота и браћи нз Босне. За њпх би то имало да буде врело духовне окрепе како и за домаће синове: ту бп једни н други имали да просветљују и ум и срце, да налазе јамство „оне слободе, за којом свако племенито срце чезне.“ Бпскуи је још и ширу задаћу намјењнвао свеучплишту. Оно нма да буде расадником уставне слободе п срећније наше будућности. Хрвати су дужни подићи себи уииверситет поради чнтавога словенскога југа, који би налазно бар негдје за своје домаће потребе врело братскога рада и братске љубави. Дело, књ. 35. 25