Delo

X Р 0 Н И К А 405 ,,Ша кнше'* у оном жућкасто-граорастом тону воде има један врло фини, једва прозиран љубичасти тон. 3' Видовићевим сликама често има тако финих прозрачних тонова, које је могао само он, захваљујући својој јакој осећајности видети и изразити их лаким потезима. Остављајући своју стару технику, Видовић је покушао неоимпресионистичким начином да објасни хармонију топлих и хладних тонова као и нијансирање боја. Знамо како то огледају да постигну импресионисте и неоимпресионисте и како ком од њих тај покушај полази за руком; и знамо да се оно свеже преливање много лакше и пре нзазове ређањем боја у пругице и тачкице, једна поред друге, Сегантпннјевим маниром. Тај манир смо видели на првој југословенској изложби код уметника који су покушавали да том техником објасне разне проблеме светлости, рељефности и перспективе у боји. Пзмеђу њих као најважнијег помињемо Грохара, код кога је страдала перспектива: идући у својим студијама за природношћу, он је тражио и добио једно а изгубио друго. Подлагање једном јасном чистом бојом (темпером), као што су стари мајстори радили, Веласкес а пре њега Тицијано и остали, и као што данас ради Зулоага, изгледа много природније. Студирајући старе мајсторе уверили смо се о томе, а то нам је потврдио и Ленбах. којиједо тога искуства дошао дугим конирањем и изучавањем нарочито Веласкеса, Тицијана и Веронеза, и који је не само био мајстор у томе, но је знао ући и у дух старих мајстора. Они су потсликавалп чистим бојама н то темпером, узимајући као основан тон једну боју. Дирер и Холебајн нсто тако су радили. Данас због непостојаности боја у извесним прнликама може да буде такав рад н фаталан. II сам Видовић је казивао да је слику „Месец пзлази“, радио преко једне старе слике, која је била јасно подсликана. Овим су тонови на овој лепој слици били појачани, истакнути подлогом, а јасно светљење и свежина остали истп како изблиза тако и издалека. Пдеја Видовића да даље не остаје прн једној техници, није за осуду; алп ми не видимо ни великог оправдања а ни потребе, за промену саме технике, којом тако одлично и'с успехом ради. Техника је свакојако споредна ствар за сликара уметника; једном је човеку једна иста ствар лепа а другоме ружна; очп двојице виде исту ствар у разним бојама, бар не у истим нијансама; слагање боја на платно врши сваки уметник друкчије,