Delo

Б Е Л Е Ш К Е 419 борним срезовима за земаљски сабор. — Адмннистративна подела каква је била почетком 1905. г. Статистичкп подаци по поппсу стаповнпштва 31./ХН. п. н. 1900. Саставио др. Васа Руварац. Издање „Српског Кола“. У Загребу (1905 г.). — Овде имамо две карте на истом листу. На већој је ознаћено са пет различнпх боја [75—100%, 50 до 75%, 25—50%, 10—25%, 1% (однос. бар 20 душа)—10о/о] колико има православних Срба у Хрватској и у Славонијц „по политпчким општпнама,“ а на мањај опет са пет различитих боја означени су „Православни Србп по изборним срезовима за земаљскп сабор“. Са обе стране карата забележено је према државној статпстици (1900 г.), колико пма православнпх Срба у којој жупанијп (котару и општини) у целим бројевима и у процентима. При дну карте исписано је 88 изборних срезова са становништвом уонште и са православним Србпма у целим бројевима и у процентима. Срби православне вере пмају у 19 изборнпх срезова апсолутну већину (т. ј. нреко 50% од свега стаиовништва), али би вредно било знати, у којнм изборним срезовпма имају нравославни Срби релативну већину. Карта је лено израђена п ми је нрепоручујемо чнтаоцима. Маћедонско и старосрбијансно питање. — М. Ђ. Милојевић, студент права на париском упиверситету положио је пре кратког времена докторски псннт са тезом из дипломатске псторије и међународног права: Па Тигцше <Г Еигоре е1 1е ргоћ1ете (1е 1а Масе<1о1пе еI <1 с 1 а У1еП1е 8егМе. Штампапа књига износп 309 страна а појавила се је у издању АгПшг-а Коиззеаи-а. Целокупно расправљање Мплојевпћево подељено је у два главна дела: ком пл пкованост старосрбпјанског п маћедонског проблема и предлог зањегово решење. У пет посебнпх глава првога дела писац баца општи поглед на ово пптање с обзиром на различите културе и расе, које су се у овпм земљама у прошлости укрштале као и оне што се данас тамо запажају. За тим посматра он ово питање са верске, националне, политичке п економске тачке гледишта у вези са слободнпм балканским државицама (Грчка. Сррија, Вугарска, Румунпја, Црна Гора) п њиховим асппрацијама. Даље износп стање мусломанског становништва и позната ровења Ауетрпје у Старој Србијп и међу северним Арнаутима. Доста псцрпно је расправљао о узроцима и последпцама Револуцпје, која је пзбпла у Маћедонијп али за неко време пригушена. У другоме делу о покушајпма велнкпх сила да, пнтервенцијом у унутрашње послове турске царевпне, мирним путем „реше“ ово/ пптање. Укратко су изнесени сви реформнп покушајп у Старој Србијн и Маћедонијп од Берлппског конгреса до данас. Тенденција пишчева, која и иначе у целој књизн јасно избија, у „Закључку" је најјаче истакнута. На име: он тражи да се ово питање реши давањем аутопомпје Маћедопнји и Старој Србпји, „пошто тамо ниједан народ не достпже бројно ни трећпну целокуиног становништва." Модел за уређење овпх земал.а има да нослужп Швајцарска са својом федеративном органпзацпјом у сваком ногледу. „Аутономна Мећедонија и Стара Србија има да буде (први) знатан корак за остварење Балканске Конференције, која ће бити само прелазно стање велпкој федеративпој Републици на југо-истоку Квроне, која има за задатак да осигура мир и браство пндивидуа п народа.“ Од великог је значаја овај рад по