Delo

Џ Е М 3 X В И С Л Е Р 343 бијена. Исту судбину дељаху тада и Мапе4, Сагт, Ое^аз и др. Салону одбијених (8а1оп с!ез КеЈизбз) произведе ииак слика Хвислерова .велику сензацију. Овај пеуспех сједие стране, а, на против, успех с друге беху за њ веома поучни. Још тада се беше у њему распалила искра нападачкога духа, који се руга аукторитетима и баца им ударце у лице. Од њега беше том приликом духовито казано, ако би му био отказан нриступ у Небо, он ипак не би за то осећао у себи мање духа, па да би се хтео сићи ниже. Он би своје сопствено Небо поставпо преко пута од врата св. Петра, па би могло битп зло, кад би најодабранији свет појурио у њ. Год. 1866. и 1867. посети Хвислер Валпараизо (у -Ј. Америци) где постадоше неколика ремек-дела. Год. 1867. шаље он Академији своју Симфонију у Белом 3. Том прилнком НатеНоп, добро познати писац у Енглеској, ког Хвислер, поред свега тог, назива „известан Господпн Натег1оп“, учпни кобну примедбу, да ова слика и није управо симфонија у Белом, ношто су на њој и друге боје заступљене. То даје повода Хлислеру да га нападне: „Да ли је он склон веровати, према његовој нечувеној логицп, да снмфонија Г у музицп не садржи никакву другу ноту, већ је само беспрекидно понављање ГГГ? Будала!“ Овој слици следоваху друге слике, на којима се опажа утицај јапанских сликара: Ба Ргтсеззе с!и Рауз с1е 1а Рогсе1а1пе; Тће ПШе Л^ћЦе СИг1, једна од најлепших слика Хвислерових п Тће Ва1сопу. Год. 1872. беше у Академији изложен салик његове мајке иосле једне бурне сцепе, чнја је последица без мало хтела да буде кобна по Хвислерову слику. Да би се задовољио други један сликар, који Хвислера није трпео, ова је слика требала да буде одбијена. Доцније је овај потрет откупљен за Луксембуршки Музеј по незнатну цену од сто шест фунти (2650 дин.). Год. 1874. беше изложен Карлајл п један од повећих портрета детињих М1зз А1ехапс1ег. Карлајл беше ирва слика, која Хвислеру донесе хиљаду фунтн. ЛИзз А1ехапс1ег је један од најдивнијих портрета детнњства, који су икад људске руке насликале. Суптилна атмосфера детињих година мајсторски је ухваћена. Са неспретном грацијом њених годнна стојп иред гледаоцем, тако живо престављена, ова девојчица. Год. 1877. изложи Хвислер у Сгозуепог СаПегу своје ноктурне, од којих један даде повода фамозноме процесу против