Delo

344 Д Е Л 0 Раскина. Год. 1879. видимо Хвислера у Венецијп. Овде постаде чувена серпја слика изрезаних иглом (Касћгап^). Год. 1884. изложи он у Огозуепог ОаНегу чувенп салик Гас1у КатрђеП, а исте године беше изабран за члана Краљевског Удружења британских уметника. Год. 1885. држаше он своје гласовито предавање о уметности у Лондону, Оксфорду и Кембриџу, коме даде назив Теп о' с1оск према часу, у који га је држао (десет часова у вече). Предавање произведе велику сензацију. Исте године изложи он салик чувенога музичара Сарасате, који му бегае један од најинтимнијих пријатеља. Прн крају исте године изиђе у Свету (Тће ЛУогИ) Хвпслерово писмо, у коме веша о велико звоно познати догађај са Пеу1апс1-оом односно Собе са Пауном. Год. 1886. беше Хвислер изабран за председника поменута друштва. Он употреби ову прилику, да ово удружење оживи. Колико је његова љубав према друштву ишла далеко, види се већ и по томе, што ои узе на себе да изради таблу, која је служила као фирма овога друштва. Он је обоји црвено, стави на њу натпнс златннм словима а уз то наслика на њој златна лава и лептира. Ну год. 1888. подиже се читава бура против њега и он беше принуђен одрећи се председништва. Хвислерови противпици беху толико озлојеђепи на њ, да уништпше све трагове, који би могли на њ подсећати. Отровни лептнр на поменутој табли беше укаљан. а златан лав црпо обојен. Исте годнне угледа света његов Теп о’ С1оск, а Минхенска га Академија изабра за свога члана. Год. 1892. пзложи он своје Ноктурне и Марнне. Његова репутација беше већ обезбеђена. Он путује по Британији, за тим иде у Лариз. 1895. враћа се се натраг у Лондон. 1896. излази серпја дивних литографија Темзедш његове руке. Псте године умре му жеиа, коју је он необично волео. Он се беше сувише доцне ожепио, ну брак ипак беше срећан. Жена му се одликовала п зпатним уметничким талентом. Год. 1898. установи се у Лондону Међународно Удружење скулптора, сликара и гравера. За његова прва председника беше изабрат Хвислер. Год. 1899. изиђе Хвислеров намфлет Ес1еп тегзиз \УМз11ег. Тће Вагопе! апћ 1ће ВиИегПу. За салик жене ЕТеп-ове, за који је Хислер требао да изради само скицу, била је уговорена цена између 2500 и 4000 динара. Хвислер не изради скицу, већ потпун салик. Ес1еп предаде Хвислеру у руке у затвореном писму 2500 дннара. Хвислер га за то позва