Delo

ВИЗДНТИЈСКД УМЕТНОСТ (настлвак) IV

„Соломоне, ја сам те надмашио!...“ (Јустијан о св. Софији). Црква св. Софије подигнута је за непуних шест година (23. фебруара 532 — 26. децембра 537). Већ само то кратко време показује, са коликом је журбом и енергијом зидана. Павле Спленцарије, чији сппсн — поред све претераности једног савременог византнјског панегиричара — садрже највише извора и података о св. Софији, вели: да је њеним зидањем руководило стотину архптекта и предузимача, од којих је сваки нмао под собом по стотнну аргатина; а свпх тих десет хиљада људи радило је по плану који је један анђео донео цару у сну! Цар је лично, убрађене главе н са штапићем у руци, надгледао грађење, и није се ретко дешавало да се између њега н архитекта изроди несугласица. Тако су се једном препирали око тога, да ли на зачељу црквеном (апсидп) треба пробити један или два прозора, док се ннје анђео појавио и препоручио им три ирозора. Из ове, и сличних, апегдота види се, како су огромни послови н разгранат рад око подизања св. Софије утнцали на машту простога света, који је увек склон да оно, што иревазилази границе његова сазнања, припише невидљивој сили и заодене у одећу шарених чаролија. Ту судбину деле готово сва велика техничка предузећа, о којима пук најрадије испреда своје наивне бајке. Општи намети и кулучења, која су тада