Delo

ВИЗЛНТИЈСКА УМЕТНОСТ 357 неизбежна, дижу до врхунца интересовање за такво дело у свима слојевима друштвеним. Тако је било и са св. Софијом. На њеном је грађењу суделовала цела Византпја, све нокрајине пространога царства морале су дати свој принос. Ва њен амвон само прпчало се, да је вредео толико колико је износио годншњи приход једне провинције. Ни у једној згради — судећи по описима хроннчара — није се иикад стекло у толиким количинама злата и драгога камења, као у њој. Олтар, табернакел, балдахпни, крстови — све се угибало под златом и бљештило као на сунцу. Све врсте мермера — бели с ружичастим влакнима, пз Фригије; зелени, из Лаконије; плави, нзЛибије; црни келтски, с белим влакнима; бели с црним влакнима, са Босфора беху утрошене на декорисање унутрашњости и на стубове. Очевидци свнју времена не умеју довољно да се нахвале једипствене хармоније, у ко.ју су се слиле те разноврсне боје мермера. Скупоценн мозаици, сложени из разнобојних стакленнх коцкица на златном позађу, покриваху сводове и оближње површнне зидова, придружујући своје чаробно шаренило и блистање мермерној пнкрустацији којомјебила обложена сва црква изнутра. Многи од тпх, по богатству материјала, углађености укуса и по брижљивости нзраде, ненакнадивпх примерака у тој врсти уметности, пропалп су у току времена или су намерно упропашћени. Највећа је штета за великн мозаик, који се налажаше у средњем делу кубета и приказиваше Христа као судију светова. Од мозаика који су до данас сачувани, најлепша су горостасна обличја херувима, на латицама (пандантивима) испод кубета, и једна сцена на полукружном пољу (1ушрапоп-у) изнад главног вратника који нз припрате (нартекса) води у цркву: на раскошном престолу седи Христос. Десницу је подигао благосиљајући, а левом руком придржава на колену расклоиљену књигу, на којој пише: „Мир вам! Ја сам светлост света!“ С обе стране престола су ликови богородице и арханђела Михаила у виду медаљона; а пред Христом —и верно прописима византпјског церемониЈала — метаннше Јустијан. На глави му је диадема од иерла, а на себи има тунику с дугим набраним рукавима, и дугачку, перлама нзвезену, далматику. Овај мозаик1 спада, 1 Вауе! држи да је тај мозапк пз доцнпјег времена, п да онај цар ппје Јустннпјан (у. ГГаг! ђухапИл, р. 50). Многп мисле да је то Ираклије пли Василпје I (упор. НехТгђег^: ОебсМсШе с1ег ВугаШшег, I књ., р. 82).