Delo

358 Д Е Л 0 поред оних пеколико у цариградској цркви Моие 1ез сћогазг солунској св. Софији и чувеном Сан Витале у Равени, међ најлепше те гране уметности, која је у Византији била све до XIV в. јако омиљена и с успехом обрађивана.1 Црква св. Софије, после које византијска уметност —нешто због материјалних неприлпка, а највише због беспрекидних трзавица у земљи — нпје била кадра створити в.еће уметничко дело, остала је до данашњега дана у главном онаква иста, какву је знаменито и творачко време Јустинијаново завештало човечанству. Пред њеном узвишеношћу устукивало је увек беснило заслепљених гомила, па су је чак и хорде турских занесењака донекле поштедиле. Кад се ма1а 558 године — 22 године после првога освећења — срушио усљед земљотреса источни део кубета, наредио је Јустинијан да се појачају лукови - подупирачи (\\Чс1ег1а&ег) и да се кубе издигне за 25 стопа. На Бадњи дан 563 г. — по Салценбергу'1 2 — пзвршено је затим друго освећење. Од тога доба нису ни буре политнчкога жпвота нн елементарне непогоде ништа нахудиле овом непролазном споменику византијске мудрости и поноса царског. Чак ни преобраћање цркве у џамију, после пада Цариграда 1453 г., није богзна колико изменило првашњи јој облпк. Једино се унутарњи распоред, који је дотле одговарао потребама хрпшћанскога богослужења, морао прилагодити одредбама Корана. Због тога беху и мозаицп свн до једног премазани. Тек када је 1847 г. талијански архитекта Фосати (РоззаЧ) предузео репаратуру цркве, разгрлио је — у колико су то прописи мухамедове вере допуштали — не само мозаике, већ и сав остзли накит од мермера, ослободивши и споља грађевину од многих кашњих незгранних дозидака, којима су је разни султани (Мухамед, Селим II, Мурат III) унакарађивали. На тај је начин Фосати вратио у 1 Прокопије, велики савременпк Јустинпјанов, у своме чувеном делу о Јустинијановпм грађевпнама фе аесШтсиб, у шест књпга) оппсује један мозапк пз царске палате, којп представља повратак Велизаров с ратнпчког похода у Италији. Из овога се видп да је у Впзантијп бпо и у профанпм грађевинама у моди мозапк, као што је данас у Европи танет. 2 За студију впзантпјске уметностп задржало је до данашњега дана Салценбергово дело „АИсћпбШсће Ваис1епкша1е Копб1апЦпоре1б уош V. Мб VIII. ЈаћгћинЈегћ ВегИп, 1854“ најактуелнију важност. У њему су подвргнути стручној критицп наводи старпх ппсаца о впзантијској уметности п на основу дугогодпшњих лпчних пстраживања изведенп закључци, са којима су се свн доцнијп византиолозп сагласили.