Delo

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 361 шњење онога дирљивог одушевљења, са којим су је савременици описивали. Павле Силенцарије велиуједној песми, дајењена унутрашњост лепша од звезданога неба, и да око људско и пе осетп умор прелетајући све њене дивоте. Али — Павле Силенцарије био је Византннац, п имао је ноглед који, као и код свију псточњака, лепрша само по површпнн! Јер црква св. Софије, у суштипи својој, н поред свега тога што је нрототип византијске архитектуре, није оригинално уметничко дело. Ни један конструктивни мотив није у њо.ј нов, ни за један грађевински облик не би се могло рећи, да је дело искључиво византнјске изналазачке способности или да је понпкло из маште једнога византијског архитекте. У једној држави у којој је слобода мишљења и делања била тако спутана, као у Византији, п у којој је васколик друштвени живот био укалунљен у строга II неумитна правила — није ни људскп осећај за лепо у стању да се, слободан од сваке формалностп, нскаже у новим и незавпсним облицима. Тако се дошло до тога, да је иа свима пословима човечјега духа творачку моћ и полет заменио студен, готово еснафски, пропис п прорачун, а фантазији људској остаљено још само толико слободе, да се инспирнше оним што већ постоји. То се већ у велико и на св. Софијп внди. Она је збир архитектонских искустава ранијнх времена; а величина је њених архитекта у томе, што су они та искуства хладно проверили и вешто их сложили у један нарочпт грађевински систем, којн је први пут ту онако доследно и сјајно примењен. Утицај који је црква св. Софпје, у архнтектонском и орнамерталном погледу, вршила кроз сва времена на византијску архитектуру, био је јак и дуготрајан не само у Византпји, него п у земљама које су стајале с њом у политичким и културнпм везама (Русијд, Србија, Бугарска, Италија и Немачка за време Каролинга). Али је прп свем том доцније пзмењен у неколико основни план цркава, ма да није никад напуштана тежња за подражавањем св. Софнји. Та измена јавља се као прнродна последица новчане оскудице п општег назатка уметности, који је наступпо усљед вечитог политичког н верског трења у земљи. Размере тих цркава ннсу више онако велике и импозантне, као на св. Софији, а ио унутарњем богасгву украса нису јој ии из далека дорасле. Њихов план има облик грчкога крста (§-аттас1а), који је на западној страни ипак иешто дужи. Над простором