Delo

362 Д Е Л 0 где се секу уздужни и попречни крак крстов (раскршће Лдегипо'), издиже се главно кубе, које сад више не почива непосредно на луковима, већ на т. зв. тамбуру. Исто су тако и споредни рукавци крстови, нартекс и предверја већином покривени омањим кубетима. Од цариградских цркава доцнијега времена најзнаменитпје су: црква Мајке Божје (На^ја Тћео1окоз), коју је око 900. године подигао властелин Константин Липс, и горе поменута црква Спаситељева (Мопе 1ез Сћогаз). Нарочито прва пада у очи због спољне живописности, коју има да захвали многим кубетима (с онима над нартексом има их дванаест) и зидовима који су, по доцнпјем византијском начину зидања, подигнути у слојевима од цнгаља и камепа. Д-р Божидар С. Николајевић (Наставиће се)