Delo

НУШКНН II РУСКИ НКСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 389 Услед таких захтева, који се стављају пред поетичке творевине, случајеви, као овај, што је мало час наведен, нису реткп у руском књпжевном жнвоту, опи су, може се рећи, типски. 3’ руском књижевном животу инје никаква реткост, да какав таленат другог и трећег реда са утилистичким правцем својпх пронзвода (Грпгорович, Рјешетњиков, Горки) — у очима публике, па чак н критике далеко више значи, но неки првокласпи таленат (Тјутчев, Фет Шеншин), који се ставио у службу естетичком начелу. Горња карактерпстпка руског уметничког песпиштва не односн се само на сувремену поезнју, но се с пуиим иравом може прнменити и на целокупно руско књижевно песништво од његових првих, слабих и неснгурних, ночетака у делима сатнрика Кантемира до данашњега времена. Стпцајем разних фактора, који су већином производ нли последнца народпог карактера, од песничког се стварања, већ при првој појави његовој на руском земљишту, тражило да служи и не уметничким потребама у животу поједннаца и целога народа. То се види не само на првим песничким производима XVIII столећа, чији су писци већином били лишенн правог песничког талента (Каптемир, Тредјаковски, Ломоносов, Сумароков, Херасков), но и на делима тако даровнтог песннка, као што беше Гаврпло Державин (1744—1815). Одарен ретким песннчкнм талентом, способан да ствара високо уметничке описе природе, људи, сувремених прилика, он у ретко ком од својнх производа остаје при чнсто песничким мотивима, но скоро увек увлачи у своје оде и таке предмете, који се иначе обрађују у беседничкој прози, новинарском чланку, научној расправи. Писци, који су се после њега појавили, иду у том погледу и даље, и чисто поетички производи су, све до Жуковскога и Баћушкова, велика реткост у руској поетичкој књижевностн. Сва литература, која се развијала од половине до пред крај осамнаестог века и у којој су видна места заузимала дела Катарине I, Фонвизипа, Новикова и Радишчева — служила је практичким сврхама: исправљању друштвеннх мана, увођењу хуманих, правнчних начела у државни, грађански, нородичан живот. „Руска Академија“ која се основа у то време и чпји је задатак био да научно испитује руски језик и исгзрију и да се стара о развитку националне литературе, израдилаје била Поетику, која полазаше од основног