Delo

56 ДЕЛО с главе, треска је што год може о земљу и вели: — Једанпут се мре! Бартеку од ових речи опет толико одлахну, да се скоро ни мало не боји. То је сељачка фнлософија, боља од сваке друге ношто даје наду. Бартек је у осталом и сам знао да се једанпут мре, али му је ипак било мпло што је то чуо, и сад је потпуно убеђен, особито што је борба прелазила у пораз. Евојепук, не избацивши нп метка, већ скоро преполовљен. Гомиле војника из других, разбијених пукова протрчавају норед њега у нереду, само ови сељаци из Погненбина, Велике Кривде, Мале Кривде и Мизерова, задржавани гвозденом дисциплином, још стоје. Али се и у његовим редовима већ осећа неко колебање. Часком ће попуцатн дисциплински окови. Земља им под ногама постаје мека и клизава од крви чији се непријатни мирис меша са мирисом барутнога дима. На понеким местима војпици не могу да се збију, јер их лешеви преграђују. Крај ногу људи којн су још живи, друга половина лежн у крви јечећи, грчећи се, умирући или мртвачки мирни. Не може да се дише. У редовима настаје гунђање. — Довели су нас на кланицу! — Нико неће остати жив! — 8Ш1 роћпвсћез \Чећ — чује се глас официра... — Леио је теби иза мојих леђа... — 81еМ с1ег Кег1 Ја! Изненада неко поче говорити: — Под твоју заштиту... Бартек одмах прихвата: — Стајемо Света Божја родитељко! II одмах хор пољских гласова на овоме пољу смрти моли се заштитници Ченстоховској: „Молимо те да наше молитве не презреш!“ А оздо их прате јаоци: „0, Марија, Марија:“ II услишала их је, јер у тај мах допада на коњу у пени ађутант, разлеже секоманда: „На бајонет! Ура, јуриш!“ Гребен се бајонета нагло спушта, ред се истеже у дугу линију и јурп брежуљцима да бајонетом потраже непријатеља којега не могаше очима сагледати. Али од брежуљкова подножја наше сељаке дели око двеста корака и тај простор морају прећи под смртоносним огњем. Да ли неће изгинути до једнога, да ли неће узмаћи? Изгинути могу, али се повући неће, јер пруска команда зна шта треба свирати овим пољским сељацима за јуриш. Усред рике топова’