Delo

БАГТЕК ПОКЕДИЛАЦ 71 Полако се спремаше ппјанка. Бартек запева: ,,Тгшк, 1гшк, 1ппк! ХУвпп ш \уешег Тавсће N0011 еш Тћа1ег кИп§1!“ На једанп.ут извади из џепа шаку пфенига. — Узмите! Ја сам сад пан... Нећете? Еј; много ли смо ми блага у Француској задобили, али је отишло. Мало ли смо се мп села напалили, људи наубијали... Бог зна кога не... Франциаера... Расположење се пијаних људи мења нагло. Преко очекивања Бартек згрте новац са стола и поче говорити жалостиво. — Боже, будн милостив мојој грешној души! Затим наслони оба лакта па сто, а главу на руке и ућута. — Шта ти је? — унита неко од пијаних. — Шта сам им ја крив — прогунђа кроз зубе Бартек Самп су наишли! Само ми пх је било жао, јер су обојица наши. Боже, буди милостпв! Један је био као рујна зора. А сутрадан ти је био блед као крпа. А после су их затрнали још живе... Ракије! Наста тренутак неугодне тишине. Сељаци су се згледалп зачуђено. — Шта то говори? — упита неко. — Са савешћу ти нешто разговара. — Због тога рата човек пије — прогунђа Бартек. Напи се ракије једном два. Неко време поседе, пем, затим пљуну и опет му се врати веселост. — А јесте ли ви говорили са Штајнмецом? А ја јесам. Ура! Пијте! Ко плаћа? Ја! — Ти плаћаш, пијаницо једна, ти! — чу се Магдпн глас. А II ја ћу теби платити, не бој се. Бартек погледа жену укоченим очима. — А са Штајнмецом си говорила? Ко сн ти? Магда, место да му одговори, обрати се осетљивим слушаоцима и стаде се жалити: — Људи, погледајте моју срамоту н моју несрећу. Вратио се, обрадовала сам му се као некоме доброме, а он се вратио пијан. И Бога је заборавио, и пољски је заборавио. Легао је да спава, истрезнио се, а сад опет ппје и мојим радом, мојим знојем плаћа. А откуда ти новци? Зар то ннје моја зарада