Delo

70 Д Е Л 0 Бартек избуљи очи. — Шта то говорите? Немци нас ни пре нису хтели гледати, а сад су ти подигли носеве као да нп Бог није старији од њих. Још ће нас горе презирати, па и презиру. —: То није истина — рече Бартек. У Погненбину је стари Кјеж толико био уважен да је цело село мислило његовом главом, те је било дрскост бити противнога мишљења; али је Бартек сад био победилац, и сам уважен. Ипак су га сви погледали зачуђено, па чак по мало и љутнто. — Шта, ти хоћеш с Маћејем да се препиреш?... Шта то радиш?... — Шта је за мене Маћеј! Ја сам говорио са мало бољима, разумеш ли! Зар нисам говорио са Штајнмецом, \уа 8? А да Маћеј измишља — измишља. Сад ће нам бити боље. Маћеј посматраше неко време победиоца. — Еј, моја будало! — рече. Бартек тресну песницом о сто, те поскочише све чаше и полићи. — 8Ш1 Јег Кег1 с!а! Наи! бПосћ!.. — Мир, не дери се! Упитај, глупаче, поиу или пана. — Зар је попа био у рату? Или је био пан? А ја сам био. Не в.ерујте, људи. Сад ће пас ноштовати. Ко је баталију задобио? Ми смо је задобили. Ја сам је задобио. Сад што год затражим, даће ми. Ако ћу да у Француској будем пан, бићу. Власт најбоље зна ко је највише тукао Французе. А наши су пуковп били најбољи. Тако је писало и у заповестима. Сад су Пољаци на гласу, разумете? Кјеж одмахну руком, диже се и оде. Бартек је и на политичком пољу однео победу. Младићи, који су остали с њим, гледали су га сад као икону; а он је говорио: — А ја што год хоћу, даће ми. Да није мене, онда не велим! Овако је стари Кјеж будала: разумете. Кад власт наређује да се бије — да се бије! Ко ће мене да презире? Немац? А ово шта је? Овде опет показа крстове и медаље. — А за кога сам ја тукао Французе? Није за Немце, шта ли? Ја сам сад бољи Немац, јер никаки Немац нема оволико овога. Дајте нива! Разговарао сам се ја и са Штајнмецом и са Подбјељским. Дајте пива!