Delo

92 Д Е Л 0 као више занимљиву, забавну, не баш увек озбиљну појаву живота; поезија је, по Пушкину, дошла с неба на земљу не да нас поучава, да богати моралну, религиозну, мисаону залиху нашег живота, као што је чинила поезија која се јавила после Пушкинове епохе, — него за то, да нам живот заслади. „Обмана, која нас узвишује, милија нам је од таме ниских истина" рекао је једном Пушкин. Једном речи, Пушкин, при бирању градива и при опредељивању правца своје поезије, свагда остаје при назорима, које је он сасвим јасно и недвусмпслено исказао у свом, литерарно-историјски значајном, спеву „Простота“, који се може сматрати као резултат дугог и исцрпног размишљања песниковог. Смисао је тих назора у том, да су песници у свету „не због животних немира, не због користи и због борбе“, но „зарад слатких звукова и молитава“. Др. Јован Максимовић