Delo

ПУШКИН II РУСКН ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 91 о својој поезији и о задаћама уметничкога песништва, онда ие можемо узимати у обзир усамљене појаве као што су оде „Споменик“, „Пророку“ и можда још која слична песма, — но оне изјаве, које стоје у потпуној хармонији са практичким делањем песниковим, а о којима сам горе подробније говорио. Из тнх изјава песникових (види песме: Песник, Простота, Песнику, „Ја не марим много...“, „Изнђе сејач...“, „Египатске ноћн“, „Муза“, „Наперсница волшебнои старинн“ и т. д.) дознајемо да је песник поставио себи за задатак да се његови стихови држе што даље од народа и народних потреба и брига. Он се задовољава тиме да се „по својој драгој вољи скита тамо, амо, дивећи се божанственим красотама прпроде и да пред творевинама уметности и надахнућа немо тоне у сладосном усхићењу“. Поред тога што нас Пушкин у својим пронзводима упознаје са својим уметничким п књижевничким начелима, он нам често, у многобројним својим творевинама, саопштава и мотиве, градива свога песничког стварања. У својој посланици другу Чаадајеву (1821) песник вели: „Певам своја маштања, природу и љубав, и верно пријатељство, и миле предмете, који су ме освајали и заноснли у годинама младости — у оне дане, када сам, још сасвим незнан, не знајући ни за бриге, ни за циљ живота, ни за системе, песмом испуњавао склоништа забаве и лености...“ У познатој својој песмп „Станце“, посвећеној митрополиту московском Филарету (1830), спомиње песник ова градива своје поезије: „У часовима забаве и доколпце, ја сам својој лири поверавао мазне звукове безумља, лености и страсти“. У великом броју својих песмотвора, о којима ће битп реч у даљем излагању, песник набраја предмете свога певања и исти су већином пдентични са мало час побројанима. Читалац се упозорује, међу осталим, на песме: Орлову (1819), Мојој мастионици (1821) и на „Разговор књижара са песником“ (1824), који је штампан као предговор главном делу песниковом, „Евгенпју Оњегину“. — У свпм тим производима обележава Пушкин своју поезију као последицу (и опис) „лености, страсти, дугог времена и забаве“. У свим тим песмама (не говорећи о онима, где песник своје назоре о својој поезији практички остварује п којих је већина) представља нам Пушкин поезију