Delo

I ВИЗДНТИЈСКД УМЕТНОСТ (НАСТАВАК) Друга црква, Мопе (ез Сћогаз („манастир у пољу“), подигнута је у XI. веку, али је доцније презндана и обновљена. Према томе, већ у велико спада у други период византијске уметности, који је настао носле окончане борбе између присталица и противника икона. Та очајна и историјски знаменита распра била је, као што ћемо видети, судбоносна по впзантијску уметност. За сад је довољно рећи само то, да старији сликарски накит у поменутој цркви, нарочито мозаици у унутарњем нартексу догађаји из Маријиног живота — опомињу пуноћом форме, класичним типом женскиња и широким наборима одела још увек на слнчна најлепша дела претходне епохе, у којој све до исхода њеног нису биле сасвим изумрле традиције античке уметности. Од старијих византијских цркава у Цариграду вреди споменутп: цркву св. мученика Сергија и Бака (данас је џамија, позната под именом Кучук аја Софија — мала св. Софија), коју је још Јустијан око 527. г. саградио, а занимљива је због основног плана (октогон с кубетом). Црква св. Ирене (св. мира, покоја) обновљена у VIII. в., може се сматрати као најстарија представнпца онога, у основном плану једноставнијег типа црквеног, који је превладао увизантијској архитектури после смрти Јустинијанове и о којој је било већ напред говора. После Цариграда, у Солуну се налазе најлепше византијске цркве, које су данас махом претворене у џамије. Основни план има код свих облик грчкога крста, осим цркве св. Дими-