Delo

96 Д Е Л 0 трија, која је василика са пет уздужних бродова. На њима се, у нсто време, најлепше огледају и све промене, које су поступно извршене у византијској архитектури. Не напуштајући ни у ком случају основна начела њене конструкције, неимари солунских цркава трудили су се да бар детаљима грађевинским даду виткије и елегантније облике. Зарад тога је највећа пажња обраћена спољњем изгледу цркава, при чем се тежило да се честим и наизменичним ређањем слојева од цигаља и разноврсног камења, као и дељењем зидних платна на поља помоћу лизена и лукова, изазове што живописнији утисак. У тој тежњи за спољном живописношћу лежи н узрок, што су се готово сви византијски архитекти надметали, ко ће што више кубета поставити на својој цркви и чија ће се кубета лакше и угодније одмарати на тананим тамбурима. То се најбоље види на чувеној солунској цркви св. аиостола, за коју Тексијер држи да је још из VII. века1 и која је, поред цариградске Агија Теотокос, неоспорно једна од најсимпатичнијих цркава византи јских. Наша Грачаница, по распореду и виткости кубета, има очевидне сличности са њом1 2 — а *из тога се може закључити, да су солунске цркве вршиле непосредан утицај на средњевековну црквену архитектуру и осталих балканских земаља. Међ тим црквама најважније су: црква св. Софије (имитација цариградске, а н зидана за владе Јустинијанове), св. Ђорђа, св. Илије и Богородичнна црква (РапаоЈа). Последње две су из почетка XI. века. У свима је обилно примењен мозаик као украсна облога зидова изнутра. Не само појединачни ликови светаца, већ и читаве сцене из Старога Завета; догађаји из живота Христова, од јасала у Витлејему до распећа на Голготи, богородичино девовање п материнство, збитија апостолска и светитељска, покривали су, у мозаику изведени, површине зидова, камених дирека, аркада, сводова и кубетнпх сфера. Сложени из обојених стаклених клинаци, пскључујући по природи свога техничког поступка сваки прелаз, осенчивање и стапање тонова, мозаичке представе имају већ саме по себи нечег укоченог, беживотног, нечег налик на какву шарену визију. Та се укоченост временом још јаче потенцирала у впзан1 Тех1ег: ЦагсћИесШге ћугапЦпе, р. 161. 2 В. моју докторску дисертацију: Б1е кигсћНсће АгсћНекШг с!ег Зегћеп Ш1 МШекћег, р. 42.