Delo

98 Д Е Л 0 Ловапа јеванђелисте, црква св. крста — 8ап1а Отосе — и др.). Све те цркве су доцније порушене или толико пзмењене, да од нрвобитнога плана и украса готово ништа није преостало. Јединоје надгробна црквпца Плацидијина одржана до данас и зове се сада 8ап Кахапо е Се1зо. Чувена је са својих мозаика (на ир. „Христос као добар настир“), који имају у толико сличности са византијским доцнијега времена, што се већ и на њима почињу губити класичне традиције. На самој грађевини се већ на први поглед виде многи елементн византијског стила. Црква има облик грчког крста, чији су краци засведени полуобличастим сводом. Над местом, где се краци укрштају, издиже се кубе на тамбуру. Из тих особина ове цркве сасвимје оправ'дан закључак, да је она подигнута под личним утицајем Гале Плацидије, која је у своје време нашла прибежишта са својом децом на двору свога стрпца Теодосија II., у Царнграду. Тамо је она, као и Теодорих који се неколико година бавпо као талац на византијском двору, могла видети све те грађевинске елементе, из којих је доцније, под Јустинијаном, састављен један впзантијски архитектонп систем. После смрти Плацндијине била је Равена поново изложена навалама германских племена. Прнморски положај н баровита околина, која је сваком завојевачу служила донекле као природна одбрана, учинили су је врло важпом стратегијском тачком. Због тога је била Равена крајња мета свима ратничким походима, који су кроз цео V. и VI. в. плавили Пталију, а отуда се ни уједном граду талијанском нису у толикој мери изукрштали разни културни правци, као у њој. Народи који су проходили Италијом, ма да су много впше узимали од њене културе, него што су од своје могли дати, ипак су остављали у њој пуно од своје оригиналностп и од душе своје. Међу њима било је и на таквпх, као што су на пр. Источни Готи и Лонгобарди, код којнх је била пријемчивост за дражи лепоте врло развијена и чијнм се уметничким делима, норед свеколике германске суровости спољне форме, види племенита тежња да приме од другпх оно, што је у истини лепо и благородно. У културној историји средњевековне Италије остаће у том правцу име великог острогота Теодориха вечито са хвалом забележено. Под његовом владавнном, пошто је 493. г. присилио Одовакра на капитулацију Равене, дахнула је душом Италија. Тада опет настаде доба мпрног унутарњег развоја и напретка. Равена је предњачила.