Delo

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 97 тпјским мозаицима, потиснувши и оно мало живота из њих, којим се одликоваху у епохи Јустинијановој и нешто доцније после њега. Место свежине и правилности облика, слободе у позитурама и покретима, јавља се поступно шематичност у симетричном ређању фигура, безизразности тппова, укипљености држања и у извештаченом, стилпзованом набирању одела. Све је то наравно одговарало начину, на који се живело и кретало на византијском двору, и аскетским погледима ортодоксије на свет и религију. Прописна, церемонијална ношња, до крајности утегнуто и под најстрожија правила етикеције подведено опхођење прешло је са двора у уметност и нашло је израза у студеном п бескрвном группсању и држању фигура на религиозним мозаицима и фрескама. Од уметностп се није тада тражило да задовољава осећај лепога код људи, већ да служи цркви и да буди страхопоштовање, према вери. А то је најбоље постизавано тпм и таквим мозаицима, чија величанствена мирноћа и непокретност ликова испуњава душу страхом божјим, као пред неким озбиљним и достојанствепим привиђењем. Због тога је и био мозаик увек омиљен и негован по византијским манастирима и црквама. Бнло га је свуда, али нигде није тако добро очуван, као по црквама у Солуну (међ овима је најстарији у цркви св. Софије) и Равени.1 VI Победа коју су после дугога ратовања (535.—555. г.) извојевали у Италији славни Јустинијанови ђенерали Велизар и Нарзес, отворила је и тамо каппје византијској уметности. Заузећем Равене, дотадање престонице Источних Гота, пао је Византицима шака један знаменит и културан град. Још од времена Хонорија (г. 404.) беше Равена средиште западног римског царства. Год. 425., протекцнјом Теодосија II., дошла је на престо тога дела царевинског сестра Хоноријева, мудра и просвећена Гала Плацидија, са нејаким сином Валенцијаном. Од тада до смрти своје (г. 450.) управљала је као регенткиња царевином из Равене, коју је украсила многим лепим црквама (црква св. 1 0 мозапцима в. раскошну публикацпју Бе КоазЈ: Ми8а1С1 спбЦаш. Коша. Ро1. Вг. Ј. Р. ШсМег: 1Ле МозаПсеп уоп Кауеппа (\\Деп, 1878). Затим Герпахове п Салцманове радове. Дело, књ. 37. 7