Delo

100 Д Е Л 0 тале, у доба када је Равена у велико била егзархат византијски, с тога су на њој мотиви византијског стила јасније пзражени. Освећена је 549. г., састоји се из три уздужна брода, а нема, као ни 8. Ар. пиоуо, попречни брод. 24 стуба придржавају и овде аркаде средњега брода. Нарочито се главе стубова одлнкују лепом и оригиналном орнаментиком. Баје1 мисли да те орнаменталне комбинације нису чисто византијске, већ су их византијски архитекти позајмили са перспјских споменика и дали им на западу новога ефекта. Зидови су црквени обложени многобројним мозаицима одличне техничке израде, али мале уиутарње вредности. Према класичном послу те врсте у т. зв. баптистеријуму 8. Очоуаппл т Рои1е, пз времена Хоноријева („Крштење Исусово“ у средњем делу кубета), ови и сви доцнији мозаици изостају у сваком погледу. Специјално за историју внзантијске архитектуре, 8ап VI1а1е је најважнија црква равенатска. Фрапантна сличност са једном орпгиналном црквом у вароши 2огаћ (Бзра у арабљанској Сирији), сазиданој 510. г., и са цариградском црквом св. Сергија и Бака, даје права на тврђење: да су ову цркву зњ дале искључиво грчке руке. Св. Витал је најсавршенији пример византијских цркава с централним планом (Сеп1га1ћаи). На супрот јасном и једноставном унутарњем распореду василика, ове су грађевине врло комплициране. Основа св. Витала је један октогон, у чијим су угловима постављени снажни и луковима повезани камени диреци, на којима почива горњи део зида. Позади тих дирека налазе се седам полукружних, двоспратних издубљења, која сачињавају .један кружнп ходник, из кога се кроз размакнуте парове стубова гледа у средишни простор. Горњи део средишнога зида испуњавају прозорн у венцу, а над њпма се извија кубе. Оно јо чудновато конструисано. Да би му тежину смањили, архитекти су га сложили нз шупљих и цилиндрастих лонаца, који су на дну зашпљенн и у положеном положају улазе један у другога, образујућн на тај начпн једну непрекпдну кружну спиралу која се према врху сужава. Из овога се види, да су „мајстору били познати закони статике; а да му није ни топлина недостајала, увернће нас један поглед на смелу унутарњу композицију, са њеним стаситим ди1 И'аг1 вугапИп, 60.