Delo

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 101 рецпма од камена, веселим аркадамаивисоким кубетом".1 Главнн унутарњи украс чине и овде мозаици, од којих су многи пропали. Предмет су им тако зване церемонијалне „слике", на којима су представљени Јустинијан и његова супруга Тодора, како у присуству владике Максимијана (под којимје 547. г. довршено грађење Сан Битала) подносе дарове цркви. На Сан Впталу и његовим мозаицима добио је византијскн стил први нут у Равени потпуну слободу израза. То се објашњује већ и тадањом политичком влашћу Византинаца над Равеном — лукавнх Византинаца, који су умели да наметну другим народима своје културно обележје и да за дуго ућуткују у њима глас њихове рођене душе. Отуда је утпцај, који је византијска уметност вршила на разним странама, био увек велик. Његова је величина утврђена најновијим испитивањима европских византиолога, који су открилп трагове његове дубоко у културама готово свпх западнпх народа. Том прпликом је и црква св. Витала добила у историји архитектуре једно од најугледнијих места.1 2 VII Учени људи ранијега времена били су дуго у заблуди односно византијске уметности. Сматрало се да под утицајем онаквих околности и политичких уверења, каква су владала на цариградском двору и у грчкој држави средњега века, мора н уметност бити осуђена на вечиту чамотињу, једнобразност и ненанредност. Данас је међу тпм утврђено да је и византијска уметност, поред свеколиког штетног утицаја од стране двора и клеруса, имала .и својих сјајних дана и да је, као остале њене другарице које сада припадају Историји Уметности, прешла у свом развоју три јасно омеђене етапе: време постајања, цветања и венења. У свом првом стадијуму јавља се она као посредница између грчко-римске и источњачке уметностп, одабцра и помирује у себи њихове елементе, мешајући их са мотивима тадање хришћанске уметности. У други стадијум улази са већ израђеним 1 АЈату: АгсћИеИотк с1ег аИсћизШсћеп 2еИ, р. 208. 2 Од дела, која спецпјално третирају равенатску уметност, најисцрпнија су: Р. уоп ОиавО Б1е аИсћпбЦсћеи Ватуегке ги Касепиа (Париз, 1842): Каћп: Кауеппа (1869) и Шећ1: Кауеппа (Париз. 1886).