Delo

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 105 браћај између Византије и Истока с једне, а с друге стране између ње и западних земаља, подигао је трговачку моћ Византије. Онајетада била господарица Средоземнога Мора и важних трговачких друмова између Псточне Азпје и Леванта, преко кога су караванима доношени у њу оријенталски артикли. Гајење свилене бубе, које су око 552. г. калуђери-мисионари пренели из Кине, претворило се под Јустинијановим покровнтељством у велику индустрију свнлених прерађевпна. Највећу потрошњу свилених продуката вршпли су двор и црква. За њих су израђивана у великим количннама златом проткана одела од свиле, застори, завесе, одежде, плаштанице ц др.; а свила је, поред осталих скупоцених предмета, играла врло важну улогу и при поклонима, које је вешта дипломација византијска чинила у разннм приликама владаоцима северних и западних народа.1 Исто тако беху кујунџилук (орфеврерија) и радови у емаљу,1 2 благодарећи познатом византпјском раскошу, увек тражени и добро плаћени. Црквене утвари (кандионице, крстови и др.) коване су од злата и сребра, а кићене рубинима, смарагдима и другим драгим камењем. По лепоти форме и техничком савршенству остали су кроз цео средњн век радови грчкнх кујунџија јединствени н недостижни, али су их ипак у томе славни византијски емаљери превазншли. Где би кујунџнја посустао, ту је емаљер прискочио у помоћ и докитио би му рад. Византијски емаљ, који су Талијани у IX. в. научили од Грка, извођен је на овај начин: на металном позађу конструише се цртеж металнпм жицама, које се затим ту и залеме; а међупростари, које те жнце оцртавају, испуне се емаљом (т. зв. етаИ с1о180пне). Тим су емаљом украшавани разни реликваријуми (ковчези за оставу светитељских честица, као што је на пр. впзантпјски реликварпјум у Лимбургу на Лани, у Немачкој), надолтарске позадине (чувена Ра1а сГого из X. в. у млетачкој цркви св. Марка), владалачке круне (т. зв. круна Карла Великог, у Бечу; круна Константина Мономаха, ископана г. 1861. код мађарске варошице Њитра-Иванке, и знаменпта круна св, Стефана мађарског, за коју се држи да је поклон византијског цара Михаила Дуке и која се данас налази у дворцу у Будим1 НегСгћегд: ОезсШсМе с!ег ВугапШзег, I, 93. 2 В. ВаћагСе: Кесћегсћез зиг 1а рећКиге еп епш1 (Парпз, 1856).