Delo

104 Д Е Л 0 стинијанове, а није их јамачно ни било много, јер је сликарство на зиду преотело маха тек додније, када се свеколика уметност ограничила само на манастире. Исто је тако епоха Јустинијанова сиромашна и у делима праве, монументалне скулптуре. Представљање људских облпчја у камену или мермеру сматрано је за идолопоклонпчку и безбожну вештину, а присталице икона гледали су у њој још и опасну супарницу хришћанској иконографији. На тај је начпн скулптура у Византији увек скомрачила (из овога времена очувано је само два-три светитељска ба-рељева, један кип богородичин од белог мермера и неколико саркофага у Равени) и била принуђена да тражи друго какво поље, на ком ће играти улогу подређеннјег значаја. Такво је поље нашла себи у пословима декоративне природе, у орнаментици и пзрађпвању украсних предмета (шатула, днптпха п т. д.) од слонове кости. Многе од тих скупоцених ствари (диптих с рељевом једнога анђела, у британском музеју; диптих с рељевом Плацидије и њезина сиичића Валенцијана III, у Монци; чувени рељев са свечаннм преносом црквених реликвија, у Триру и др.) развучене су по Европи за време крсташкнх ратова. Најлепши посао те врсте јесте катедра (престол) владике Максимијана, која се данас чува у сакристији саборне цркве у Равени. Начињена је око 550. г. и сва је искићена рељевима из живота Јосифова и Христова. Нарочпто се десет сцена из живота мисирскога Јосифа одликују живахношћу радње и израженијом карактеристиком поједпних суделовача. Рељеви су урамљени раскошном врежом, у чијнм пренлетима пландују животиње н тице. II остале грапс те — тако да је назовемо — мале, ручне уметности (КМпкипврКипзШапЈлуегк) бнле су*у овом перноду јако развпјене.1 Томе је много допринела п трговина, која 'је већ за владе Јустннијаиове узела велпке размере. Трговпнски саооблика п фигура. тако сличне с Јозупнпм миниатурама у Ватикану, да Брокхаус тврдп: да ихје светогорски мпнпатор коппрао са тога рукоппса плп са какве старе копше његове. Н. Вгоскћаиз: Б1е Кипз! ш (1еп АШоз-К1об1егп, стр. 215. 1. За впзантпјске мпнпатуре в. дела: А. брпп^ег: 01е Рзаћег-ЈПизИаИопеп ин Пићеп МћШаћег (Лајпцпг, 1880): Оег ВНЈегзсћтиск т <1ет ћићеи МШе1аћег (Лајп., 1889) п Б1е 6епез1зћИ(1ег 1т Ггићеп МШе1аћег: К. ОагиссП бГопа (1е1Г аг!е спзИапа (Прато, 1873). Њпма. су се нарочпто бавплп још п овп ппсцп: Бордпје, Кондаков, Т. Буслајев. Вполе ле Дпк, п Стржпговски. г Опшпрно у БаћагГе: Н1з1о1ге (1ез аг(з пк1из1пе1з (Парпз, 1864).