Delo

116 Д Е Л 0 спође Бигјелове, која јој је једном рекла, кад је почела казивати како живи Бигјелом. — Е, моја драга, није то било одмах тако. У почетку као да смо се волели силније, али мање слагали; наједанпут једно повуче на једну страну, а друго на другу. Али смо само обоје били честити и добре воље. Бог је то видео и благословио нас. После првога детета све је пошло на боље, и сад не бих дала мојег старца ни за какво благо на свету, и ако је почео да мп се гоји сувише, и чим ја поменем Карлове Вари, он иеће ип да чује. — После првог детета? — упита веома заинтересована Марина. — Могла сам се одмах сетити да је то било тада. Госпођа Бигјелова се стаде смејати: — А како ли је само био занимљив, кад нам се прво дете иашло! Првих дана није проговорио ни речи, само метао наочаре на очи п загледао га пажљиво, као какво прекоморско чудо, а после би догаао к мени и љубпо ми руке. Нада на дете била је такође један од узрока којп су учпнили те Марина није сасвим примала к срцу промену код Стаха. Прво се спремала да га савршено очара и дететом (за које је од некуда напред била убеђена да ће бити нека ретка појава) и својом лепотом по порођају, а друго сад је држала да није ред да мисли о себи, па нн једино о Стаху. Сад је била заузета око припремања места за малога госта, н то како у дому тако и у души. Осећала је да такво маче ваља увити не само пеленама него н милошћу. Спремила је све што треба. Сама.је са собом разговарала како се живот у двоје може и мењатн, али у троје не може бити ништа друго до срећом и нспуњавањем себе сама оним очекиваним милосрђем и љубави божјом. Она је уопште гледала у будућност необично весело. Полањецки је био према њој некако друкчијп, некако много етикетнији, даљи, али је у нсто време био деликатнији како одавно није био. Бриге и умор, које је видела на његову лицу, приписивала је Завиловском и оданост коју је он гајио према њему, о чијем здрављу до душе није било сумње, али чију је несрећу осећала и сама као женско, јер је знала да она може трајати дотле, докле и жпвот. Разумевање тога загорчавало је и њој доста тренутака, и Бигјеловим и свима, који су се са Завиловским знали изближе.