Delo

БОРБА ОКО ИДЕЈЕ 0 СТВОРЕЊУ СВЕТА 65 дивним микроскопским морским животињама које по лепоти и многостручности облика превазилазе све остале представнике животињског н биљног царства. Специјална штудија ове значајне класе животиња, из које сам описао преко 4000 врста, дала је чврст камен темељац моме дарвинистичком посматрању природе. Кад сам се у пролеће 1860. вратпо из Меснне у Берлин још нисам нншта знао о Д а р в п н о в о м делу; чуо сам само од мојих берлинских пријатеља да је једна чудновата књига неког лудог Енглеза дигла велику уку, и да је та књига окренула тумбе све данашње погледе на постанак врста. У скоро сазнадох да су готово сви берлински научењацп сложнн у осуди дарвпннзма; у првим редовима су били микроскопнчар Еренберг н анатом Рајхерт, зоолог Петерс и геолог Бејрих. Колебајућн понашао се сјајни беседнпк берлинске академије наука Емил ди Боа Рајмонд; с једне стране признавао је да је десцендентна теорија једино природно решење загонетке о створењу; с друге стране исмевао је њено нзвођење као рђав роман и мислио је да филогенетична пстраживања генеолошког сродства појединих врста готово исто толико вреде, као и чепркање филолога око генеолошког стабла хомерских јунака. Са свим усамљен стајао је одличан ботаничар Александар Браун пун топлог признања учења о пореклу. Код овог драгог и мог многопоштованог учитеља нашао сам утехе и охрабрења, кад сам после прве лектире Дарвиновог дела, веома потресен, прешао готово сасвим трансформизму; јер у великом монистичком Дарвиновом погледу на природу и у његовом убедљивом осннвању науке о развићу нашао сам решење свију сумња које су ме још од почетка мојнх биолошких студија мучиле. Веома значајну је улогу играо у овој великој борби духова мој многослављеви учитељ Рудолф Вирхов, с којим сам се упознао 1852. у Вирцбургу и с ким сам брзо ступио у веома тесне пријатељске односе као специјалан ђак и у скоро као много хваљени асистент. Мислим да припадам међу оне старије људе који су са највећим интересовањем пратили за половину века развијање Вирхофа као човека и природњака. Разликујем у његовим психолошким метаморфозама три периоде. У првим деценијама свог академског учитељовања, од 1847. — 1858., већином у Вирцбургу, извео је величанствену реформу у медпдини, која се славно завршила његовом целуларном патолоДело, књ. 37. 5