Delo

66 Д Е Л 0 гијом. За двадесет доцнијих година (1858 — 1877.) бавио се поглавито политиком и антропологијом; његов положај према дарвинизму био је из почетка повољан, доцније скептичан, најзад одбацујући. Тек од 1887. постао је Вирхоф одлучнији и енергичнији противник десцендентне теорије, тек од онда кад је у својој чувеној беседи о „Слободи науке у модерној држави“ баш њену слободу напао у корену, учење о развићу као опасно по државу денунцирао и тражио да се она из школе избаци. Ова значајна метаморфоза с једне стране је толико важна и по последицама толико тешка, с друге стране толико заблудно схваћена, да сам принуђен њено подробннје расматрање да оставим за друго, прекосутрашње предавање, у толико пре, што ће се тада испољити један једини проблем, мајмунско порекло човечије. С тога се данас ограничавам да нагласим само факт, да је овде у Берлину, у „метрополи интелнгенције“ модерно, сад владајуће учење о развићу, наишло на упорпији отпор него у ма ком другом духовном центру, и да се тај отпор у првоме реду има да припише огромном Вирховљевом ауторитету. На величанствену победу, коју је идеја о развићу однела за последњих три деценија, бацићемо само површан поглед. Снажан отпор на који је дарвннизам наишао првих година своје појаве попустио је већ пред крај прве деценије. Године 1866. до 1874. појавили су се многобројни списи, који нису само чвршће научно заснивали основе учења о пореклу, него и потпомагали популарним излагањима да се оно прошири н призна у најширим круговима. Пошто сам и сам 1866. у мојој „Генералној Морфологпјп“ учинио првн покушај да једноставно преставим цело учење о пореклу и да га узднгнем на основ консеквентне монпстичне философије, нашле су његове основне пдеје опште разумљиво излагање у десет издања „Историје природног постања.“ У „Антропогенији“ (1874.) предузео сам први енергичан покушај да консеквентно изведем примену десцендентне теорије на човека и да утврднм хипотетични ред његових жпвотињских пр>едака. Специјалан план природнога система организама на основу њихове генеолошке историје садржи моја „Систематска филогенија“ (1894.—1996.). У дарвинистичком часопису „Космос“ сабрани су од 1877. свиважнији прилози за учење о развпћу из свију области наука. Многа популарна дела допринела су ширењу трансформизма у најшпре кругове. Најважнији напредак у науци састоји се у томе што је