Delo

ПОВРАТАК 75 „Ајд’ очепи „шкарту“! Мене ли нађе да ти кулучим и да будем твој „носилни“?!“ — одговара му вечнто натмуренн и мрзовољни дугајлија, „деснокрилни“ чете. „Шта, нећеш?! Па зар ви ја овде певам, и што кажу, веселим целу чету, и то ми је благодарнос’ за мој труд! А, нећеш ти, Јанко, више запевати!“ — претио је он самоме себи. Они око њега се насмејаше, и један му прихвати пушку да је ионесе, сигурно какав „љубитељ“ песме. Испред чете, између своја два водна официра, седећи лено у седлу, закачив дизгине за ункаш и са ногама извученим из узенгпја, клатио се капетан Јовић на своме сипљивом и каљавом „кулашу“ и премештао с једног краја уста на други дебелу цигару. Био је то тип оних старијих официра, који су дуго времена провели по разним штабовима и окружним командама; и навикнути на канцеларијску удобност вечито се бунили против „штрапацирања трупе“ и свију наредаба. Вечити и ревноснн критичари, али ипак зато најревноснији извршиоци сваког наређења. „Доброћудни капетан“, како смо га сви у пуку звали, био је необично добра срца, до крајности поштен, мало ограничен али зато вазда весео и готов да прсне у онај заразни смех, од кога се тресао његов округли трбух, док је из здравих, широких груди трештало отегнуто „ха—ха—ха!“ Био је вољен од свију млађих официра у пуку, и ми смо се обично у нашој кантини или у логору после вежбе скупљали око њега и слушали његове духовите приче из „старих, добрих времена“. Добри Јовићу! И сад као да гледам његову огромну фигуру на ниском, „земаљске“ расе, коњичку, са оном оригиналном „шапком“ на глави која му је обично падала до ушију. Увек прописно ошишан до главе, са црном и густом брадом, раздељеном по среди а 1а Скобељев, и са вечитим осмејком на црном, шпроком и опаљеном лицу. II тог суморног, кишовитог дана, док је пук једва милио по блату и води, он је расположено причао о својим младалачким данима и љубавним авантурама, о ранијем службовању, о коњима и већ о свима могућим догађајима из његовог разноликог живота. „....Све, све, брате, али сам страшан „баксуз“ са коњима. Ама кога год сам купио, тај или је морао убрзо да цркне или