Delo

74 Д Е Л 0 ствовао па уморне и мрзовољне војнике. Под готово распалим од влаге чизмама шљапкало је блато, и ми смо с досадом и очитим замором прескакали многобројне прљаве и плитке барице по излоканом друму. Из средине отегнуте колоне суморно је стрчала увијена у мушему наша застава; њено од кише поцрнело копље није блистало као у ведре летње дане, када са чистог неба греју врели сунчеви зраци. Иза наших леђа — ми смо били на челу — зачусмо на једанпут једнолико певање, и на махове смех и жагор. Застао сам да сачекам ту чудновато — веселу гомилпцу људи, којима је до песме и шале и по оваком сипљпвом времену. Била је то чета капетана Јовића, а певач мали, жољави Јанко, капетанов посилни. Иогурен, са шајкачом навученом преко ушију, испод које су жмпркале лукаво и обешењачки веселе очице, придржавајућп с два прста већ догорелу у зубима цигару, он је гегао с ноге на ногу, клецајући као какав мали старчић, — ход од ког није могао никако да се одвикне, због чега су га у прво време и прозвали у чети „шкарт“. Кншне капљице су ударале монотоно о металне порције п личило је као да дају такт песми која се пробијала кроз густ, тежак и влагом испуњен ваздух из Јанкових уских п неразвпјених груди: „Киша иде, траговп се знају...“ Певао је отегнутнм, тананим гласом, онако како обично певају по нашим селима у источним крајевима, где се све песме певају на један глас — певање које нема лепоте у себи, али вам често пута ствара неко нејасно, тужно расположење, због свог отезања и дрхтања гласа, те личи више на запевку. При сваком вишем тону, Јанко би се намрштио, зажмурио на једно око и искривио главу у страну, а жиле би му од напрезања одскочиле на танушном врату. Сваку песму завршавао је једним отегнутим и бестрага високим „а—и!“, затим би се искашљао и молио кога да му да малко ракпје, да окваси грло, п цигару дувана. Затим направи тужно лпце п поче да моли да му ко понесе пушку. Лола једна, хтео је да искористи прилику и да се ослободи досадног терета. „На, Љубомире, понеси лечка ову моју пушку. Славе ми, баш ми раме одвали“. —