Delo

ПОВРАТАК 77 мали, дежмекасти потпоручпик, ћосава и црвена лица блажено се осмејкиваше, нарамљујући још внше. „Добро дошли, добро дошли!“ — викну једна несташна гаравуша, па шмугну у капију. Весели и узбудљиви тонови наше музике, која је свирала „други гардијски,“ разлегали су се узаним паланачким сокацнма; прозори се журно отварали и на њих се помаљале црне и плаве кудраве главице, поздрављајући нас погледом и климањем. И ми тад заборављасмо све муке п патње: непроспаване ноћи, знму и влагу, тешке маршеве, гладовање и врућину. Тог тренутка кроз главу нам пролажаху слике и снови о идућим баловима у пространој п осветљеној дворани, о слатком осмехивању паланачких лепотица и стискању руку, док музика свира какав заносни Штраусов валс и парови лете по клизавом паркету. (Из „Касаркских Фотогра^ија"). Милутин Јовановић.