Delo

ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ III КАРАКТЕРИСТПКА ПУШКИНОВА ТАЛЕНТА. — ПУШКИНОВИ ПОГЛЕДИ НА ЗАДАТКЕ УМЕТНИЧКОГ ПЕСНИШТВА Упознавши се у првој глави ове расправе са погледима руске критике и књижевне псторије на значење песничких производа Пушкинових, видели смо у исти мах како знатан део критичара и књижевиих нсторика указује на извесну удаљеност Пушкпновпх творевина од потреба и питања духовног, моралног, друштвеног живота. Бјељпнски, Чернишевски, Доброљубов и Ппсарев налазе да Пушкин није мислилац, да нстом недостаје европско образовање, да се он може назвати великим само на пољу чисте, непримењене уметности, али да није дорастао да даје одговоре на „болна, узнемирена питања времена“. У одломку који је наведен у првој глави овог рада1 Бјељински констатује да, док се у трећем и четвртом деценију прошлога столећа уметничко песништво и у Европи, и у Русији у велике бавило расправљањем проблема моралног, социјалног, политичког живота, — Пушкин је далек од свега тога, он се повлачи у област чисте, непримењене лепоте и све феномене свог личног и спољашњег живота посматра искључиво под песничким углом гледања. При том се могло видети како су се и они критичари, који су о историјском значењу Пушкина имали у главном друкчије мишљење, ипак у неколико слагали са мнењем Бјељинскога и са критиком шездесетих година, указујући на неке недостатке песникових творевина. 1 „Дело“, књ. 36. стр. 188.