Delo

ПУШКИН И РУСКИ ИЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 81 протерани. Исти су палн као жртве за бољу будућност народа: они су радили на уништењу установе ропства у народу и на увођењу уставног стања у земљи. Свим се тим идејама одушевљавао и Пушкин, те је неко време п сам желео п на том радпо да постане активним чланом политичког и револуционог удружења својих пријатеља. Када се 14 децембра 1825 планови завереника осујетише и кривци бише на грозан начин кажњенп, сасвим је оправдано било очекивати да ће се њихов друг и дојучерашњи једномишљеник Пушкин одазвати на ту катастрофу, ако не страсним и огњевитим нападајем, оно бар онаком песмом, каквом је, на пример Љермонтов пропратио превремену смрт Пушкннову. Тако се што могло и морало очекивати од Пушкина, који је пет, шест година пре тога пнсао песме сасвим у духу осуђених декабриста и због своје „Оде слобода", због „Мача“, „Посланице Чаадајеву“, „Села“ и епиграма против мрачњака био протеран на југ. Но Пушкинова у основи својој чисто естетпчка прпрода беше у доба, о ком је реч, стресла са себе прелазно клањање тендециозности н изоблнчавању, и Пушкнн о децембарској катастрофи 1825 годнне не пише с почетка ништа, а после подруг године (1837) јавља се са скроз и скроз квијетистичком, безазленом, чисто естетичком песмом, чија је радња, да би чисто уметничкн ефекат био што сигурнији, пренета на старо грчко земљиште. Песми је пме „Арион“ (старо-грчки песник и певач) и гласи овако: „Нас је било много на чуну. Неки су разапињали једрила, неки су сложно замахивалп снажним веслима. Нагнувши се у тишини на крму, наш је умни крманош ћутећки управљао чуном, а ја — пун вере и безбрижан — ја сам певао веслачнма... Наједаред налете бурни вихар и узбурка речну површпну... Погибе и крманош и веслач! Само ја, тајанствени песник, избачен од буре на обалу, певам пређашње химне и своју влажну ризу сугаим на сунцу, под стеном“. Као и у свој својој поетичкој делатности од 1825 па до краја живота, песник је п овде „грађански“ елеменат песничког производа преобразио у чисто уметнички н од чисто грађанског, политичког предмета Пушкин је направио чист уметнички производ, који утиче само на естетичка осећања. Начин, на који се песник у тој песми одазива на животне прилике које га окружују, врло је карактеристичан за природу песниковог талента. У току даљег расправљања ми ћемо се Дело, књ. 37. 6