Delo

ПИСАЦ II ЧИТАЛАЦ 311 Уметничке изложбе плаве, с године на годину све више, велике градове у Европи. У Берлину, у Дрезди, Минхену, Паризу, код нас у Петрограду, излаже се сваке године укупно преко десет хиљада платна п статуа, и све то већином бледо, без садржине и без стваралачког дара. Многе собе и огромне сале иснуњепе су нроизводнма четкице п длета, па ипак нигде ни једне снлне ствари, нема око на чему да се заустави, човек нема над чим да се замислии, нема чим душу да освежи. На тнм се изложбама пробави по више часова, и на крају крајева остаје само умор ногу и главе. Такви уметнички нроизводи увек ме подсећају на причу једнога путника у Бавожју. Путник је пролазио кроз киргиску степу. Кочнјаш н.егов, Киргиз, како седе у кола и потера коње, одмах поче певати. Путовали један час, два, три, пола дана, Киргиз непрестано иева. Песма му се лила непрекидно, монотоно. Зачуђен тако дугом п бескрајном песмом путнпк напослетку запита: — Каква ти се зове та песма, што је певаш? — Никако, господине, — одговори Киргиз, — Моја не зна нпкаква песма.1 — Па шта онда певаш? — Што угледам оно н опевам. Видим дрво, невам дрво; видим јагње, иевам јагње; угледам сељанку, певам сељанку. Све певам. Што угледам, то певам. Већина уметннка зачудо подсећа на овога певача. Они слпкају све што виде. Виде базар у Кајиру, стадо у стенп, жене код бунара, — и сликају; виде блато у низинама, поилаву, брдске висине — и то сликају и цртају. II све то чине без пскре мисли, без икаквог трага од уметничког осећања. Све је то онако, као Киргизова песма, монотоно и жалосно. Једном у Берлину, обишавнш читавих четрдесет великих сала, н разгледавши две хиљаде слика н статуа, зловољан рекох своме пратноцу, једном руском уметннку: — Чујте ме, молим вас, ако људн немају шта да кажу зашто хрле у пзложу? Нпти имају шта у главн, ннти у срцу, — н опда је боље да остану код куће. Ударају у сва звона, збнрају свет око себе, а кад тамо — не могу ништа да кажу. 1 Т. ј. „Ја пе знам никакву песму". Кнргпз не зна рускн п нсказао је горњу реченнцу погрешно, под утнцајем снога језика. Прев.