Delo

ПНСАЦ И ЧИТАЛАЦ 313 прочитате, осећате у срцу како вамје тешко и мучно, а у души од све веселости и уживања остао само неки грки талог. — Па шта би ви хтели од уметника и писца, од уметности у опште? — Запита мој познаник неодлучно. — Хтео бих да ми уметннк не слика само дно н талог жпвота, и да живот не само осуђује, него да на њ баца сјајну зраку, да расветљава његову номрчину. Све појаве живота, добре и рђаве, производ су човечјег духа; оне су као матернјал већ изливеи у одре.ђен облик и очврснут. Вредност и звучност изливена звона мери се према градиву унетом у модел. Што је у смеси више племеиитога метала, звук је чистији, јачи н мелодичнији. Псто је тако н у животу. Што је у његовој „смеси“ внше благородног метала, добра, истине — основпнх елемената највише леноте, — тим ће јаснији и мелодични.ји бити звуци тога живота. А тај додатак племенита градива мора се прво у срцу уметникову растопити и пречистити, па онда излити у масу. Уметник н пнсац у једнаком су ноложају: и један и други сликају, једаи бојом, а други пером. Оба нмају један задатак: да сликају не коиије него оригинале, тј. да у живом и јасном уметничком облику дају идеале живота, да га уздижу и храбре, а не само да кажу какав јест и да га остављају у мраку и низини. Уметник је, био ои сликар или ппсац, раваи Прометеју. Он мора с неба на земљу да донесе ватру те да огреје масу и да осветли мрак живота. Једном сам имао врло значајан разговор с једним фабричним радником, кога сам позиавао. Тај радннк је паметан сељак, човек од 30 година. Заједно с другима долазио је код мене и узимао књиге на читање. Кадгод их је враћао увек сам га распитнвао о утисцима од те лектире. Овога пута читао је „За хлебом“ од Сенкјевнћа. — Па, дакле, како ти се допала та књига? Радник не одговорн одмах. Лице му се уозбиљн. Махну главом као да отера досадпу муву или неку тешку мисао па рече: — Знате шта, баћушкб: таквпх књига немојте ми више давати а немојте ни другима. Боље да је подаље склоннте. — Како то! — зачуднх се ја. — Сенкјевић је врло даровит пнсац. Он увек инше паметно н лепо... — Не порпчем ја да он пнше наметно и лепо, — прекиде