Delo

ПРОГРАМ СПОЉНЕ ПОЛПТИКЕ 331 доћп да је ово она част царства турског, на коју Србија највећи ушшв имати може. Стално онредјељење и уређење овога уплнва чини нам се да је за сад (18.44) главни задатак српске политике у Турској. 1. Кад Два суседна народа међу собом ужи и тешњи сојуз закључнти желе то се пре свега граннца колико је боље отворитн мора, да би се непрестано саобраћање што је више можно олакшало и живим учинило. Но Србија се од овпх својих соиародника у Турској као неким хинескнм зидом оделила, и саобраштеннје је на толико само мало места дозволила, да има кућа у већим варошима, које више врата имају за улазак и излазак нежели књажество срнско. За то нека страже на границама истпна не умале, но да се места састанака, изласка и уласка на српској границп умноже спрама Босне. А зашто не н Бугарске? Уведени састав одјељења могао је у своје време полезан бити; но ту систему и сад још задржати значило би толико колико Србнју усамљиватн и затварати, а то је њеној будућностп и њеном нанретку са свим противно. 2. Треба на то ићи да се два народа источно православна и римокатолически међу собом о својој народној полнтпкп разумеду и сложе, јер само тако може се са добрим успјехом ова нолитика следоватн. Србпје је дужност да главне основе ове иолитике обадвема частпма народа ондашњих предложи, јер она у овом дјелу може са важносћу поступати које она но праву днпломатически иризнати н ио млогодишњем нскуству чинити је дужпа. — Један од главпих основа назначава се: начело нуне вјерозаконске слободе. Ово начело мораће свима Христијанпма а ко зна да по времену и неким мухамеданцима? допастн се мора и задовољиће нх. Но као најглавнији и основни закон државни мора се представнти и утврдпти у томе: да књажеско достоннство мора бити паследствено. Без овога начела, које сачињава једннство у највншем државном достојанству, не може се сталан п постојанн државни сојуз међу Србијом и осталим сусједнпм Србима ни иомислити. Ако Бошњацн не би ово примили, то бп отуда као снгурно сљедовало раскомадање Србаља на нровннцпјална мала књажества под особнтим владајућим фамнлијама које би непремјено туђем п страном уплнву (бнле) предале; јер би оне међу собом