Delo

332 Д Е Л 0 саревновале и једна другој завидиле. Ове фамилије нпкад ое не би дале више до тога довести да интерес своје користи каквој другој фамилији иа жертву принесу, па баш ни онда кад би од таквог иожртвовања напредак свију ових народа зависио Из ових основоположенија следује, да, ако би се пре овог општег соједињења Српства што особито у Босни нреображавати почело, да се то преображење тако чини како би оно само служило као приуготовленије за оно опште соједињење свију Србаља и провинција у једно, којим јединим начином може се рачунати на постижење оне велике цјели н оног интереса који е свима овим Србима једнак. — Ја овде Србију само за то напред стављам, што она једина може ту ствар ириуготовљати и дужна је непрестано неговати до времена које ће донети извршеније овог плана, и које време да би сазрело Србија ће на томе радити. — Ко год дакле овом народу добра желп он ие сме Бошњацима наследствено књажеско достоинство препоручивати. У таком случају нека би се међу тим избирали најважнији људи из целог народа и то не за цели живот, но на извјестно време који би као неки совјет образовали. Са оваквом макар провинцијалном и одељеном властију, остао би отворен пут за напредак; лако би се ондај Србија. у своје време са Босном тешње сојузити н скончатн могла, јер онда остаће овај сојуз могућан и вјеројатан. Треће основно начело ове политике јест; јединство народности, којег дипломатически заступник треба да је правленије књажества Србнје. К овоме треба дакле учинити да се Бошњацн и остали Славени и код овог треба заштиту и сваку помоћ да нађу кад год се о том радило буде овог начела вредност показати. Србија у овом смотренију мора се о том увјерити да је она природна покровитељица свију турских славена и да ће ду само онда кад она дужност ову на себе узме, остали славени њој право то уступитн да она у имену њиховом нешто каже и чини. Ако бн Србија својим сосједима тај несрећнн н зли примјер давала да она само на себе мисли, а за невољу и напредак осталих не бп марила, него бп то равнодушно сматрала, то би овај јамачно и овн само њеном примјеру сљедовали, не би је слушали, и тако би у место слоге и јединства наступнло неповјереније, завист и несрећа. 3. Уједно нужно је и то, да се не само свп основи закона Устав и сва утројенија главна књажества Србије у Боснп и