Delo

СИОЉНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 333 Херцеговиии међу народом распрострањавају, него још и то да се за времена неколико младих Бошњака у српску службу државну прими да би се ови нрактично у политическој и финанцијалној струци правлепија, у правосудију и јавном наставленију обучавају и за такове чиновнике нреирављају који би оно што су Србијп научилн после у своме отечеству у дјело привестн могли. Овде је иарочито нужно то примјетити: да ове младе људе поред осталих треба особито надзиравати н васпитавати тако да њпховим радом сасвим обвлада она спасителиа идеаопштег сједињења и великог напретка. Ова дужност не може се довољно препоручити. Да би се народн католнческнх вероисповедапија од Аустрије н њеног уплива одвраћали н Србији већма прпљубили нужно је на то особито внимапије обраћати. Ово би се пајбоље ностићи могло посредством фратера ондашњих, између којих најглавније требало бп за идеу соједињења Босне са Србијом задобити. У овој цељи нужно бн било наредити да се по гди која књпга молитвена и песме духовне у београдској типографији штампају; после тога н молитвепе књиге за нравославне Христијане, збирку народних песама, која бп на једној страни са латинским а на другој са кирилским ппсменима штампана била; осим тога могла би се као трећн степеп штампати кратка п општа народна историја Босне у којој не би се смела пзоставити слава и имена неких к мухамеданској вери прешавшн Бошњака. По себи се претпоставља да би ова историја морала бити списана у духу словенске народности н са свпм у духу народњег јединства Срба и Бошњака. Чрез штампање ових н овим подобнпх патриотических дјела, као и чрез остала нужна дјејствија, која би требало разумно опредјелнтн н набљудавати ослободнла би се Босна од уплива аустриског и обратила бн се ова земља више к Србији. На овај начин бн уједно Далмација и Хрватска добили у руке дјела, којих штампање је у Аустрији немогуће, и тим бн сљедовало тешње скоичање ових земаља са Србијом н Боспом. На ово дјело треба особнто внимапије обратитн п нсторпју о којој је горе реч дати написати чрез човека врло способног н дубоко проницавајућег. 5. Цјела трговина Србије спољашња налазн се у рукама Аустрије. Ово је једно зло нротиву ког тачпнја определепија остављам људима од фпнанспје да разчлене, а ја ћу само нешто