Delo

МЕТАфиЗНКА ЉУБАВИ 349 бави. Ово се покаже, кад нестане обмане, као што то већ мора бити. Зато су бракови закључени из љубави готово увек несрећни, јер се у њима стара за будућу генерацнју на рачун садашње. (^шеп зе саза рог атогез, ћа с!е утг соп сћЛогев,1 вели шпанска пословица. — Обратно стоји са браковима из кенвенијенције, понајчешће по избору родитеља. Обзири, који овде владају, на били они ма какве врсте, бар су реални, и не могу се изгубити сами од себе. У њима се стара за срећу садашњих, али, разуме се, на штету будућих, а и оно прво је у питању. Човек, који при женидби гледа више на новац но на задовољење своје наклоности, живи више у индивидуи, него у врстп, што се онет протпви природн, те зато изазива нзвесно презирање у нама. Девојка, која на супрот саветима својих родитеља одбије понуду неког богатог човека, на одбацивши све обзире конвенијенције бира сама по свом инстпнктивном нагону, приноси своје индивидуално добро фели на жртву. Али баш зато не може јој се одрећи извесно одобравање, јер је она претпоставила оно што је важније и радила онако, како природа изискује, док су јој родитељи саветовали по индивпдуалном егоизму. — Према свему томе изгледа, да при закључењу брака морају настрадати или интереси индивидуе или интересн феле. Понајчешће тако и јесте, јер је врло редак срећни случај, да конвенијенција и страсна љубав иду заједно. Физнчки, морални или интелектуални бедан састав многих људи већим делом има свој узрок у томе, што су бракови склопљени не по чистом избору и наклоности, већ из разних спољних обзира или случајно. Ако буде у довољној мери, поред конвенције, заступљена и наклоност, онда је закључен уговор с генијем врсте. Срећни бракови, као што је познато, ретки су баш с тога, што код бракова није главни циљ садашња генерација, већ она, која ће тек доћи. Међутим зарад утехе нежних и заљубљених духова треба додати, да се покаткад страсној љубави придружи и неко осећање сасвим другог порекла, то јест нраво пријатељство, засновано на духовном слагању, али то прнјатељство понајчешће се јавља тек онда, кад се ирава полна љубав после задовољења угаси. Оно поиајчешће потиче отуда, што физичка, морална и интелектуална својства обе индивидуе, збогкојихје постала полна љубав, и код индивидуа допуњују једно друго као противне особине темперамента и супротна духовпа пренмућства, те тиме заснивају и хармоннју душа. Превео Драг. С. Гогић 1 Ко се из љубави ожеии, живеће са патшама.