Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 399 Друга је нешто краћа, али део носледње строФе: 0 боттегпасћ!, »о геГсћ ап КпеЈен, 8о тсћ ап &Ш1ег ШттеЈзгић': \\Че \\геИ х\\е1 Неггеп аисћ §езсћ1е<1еп Би Тићгез!; з1е ешапЛег ги! довољно .је да наведемо само овај Слава теби, што састављат, Трудећп се неизмерпо, Без обзира па даљину Срца што се љубе верпо. Ни Уландови иреводи којих има свега четири нису на своме месту. Цитираћу нске строфс из песме: Крчмаричина ће р ч иц а „Мет ВЈег ши! \Ует 181; Гпзсћ ит1 к1аг. Мет ТосћГеНет Ие^к аиГ Иег ТоГепћаћг". „Имам випа кој е даје Рајна илава. На мртвачком одру кћи ми мртва спава“. „Асћ, <1азз <1и ИедзГ аиГ <1ег ТоГепћа11г-! Јсћ ћаћ’ <ћсћ ^ећећеГ зо тапсћез Јаћг“. илп на пр. ова: „ А х т и с л п к о д и в н а увепула цвета Ја те љубих верпо пеколико лета!“ Нпшта боље нису преводи ни осталих песама. Због слика, као што утврдпх горе, изостављани су читави стихови, и но два и по три, а о речима и да не говоримо. Додавано је свачега — по потреби. Преводилац нам даје граматичке, хладне, глатке стихове, у место свежих и леиих иесама. Радн спољљег облика, коме се сва пажња обратила, садржина је миого изгубила, готово свуда. Неки нреводи су рађени на брзу руку, а неки са оригиналом имају врло мало сличнбсти. БиограФИЈе иесника Задруга није никако требала да пусти, јер зашто само да заузму скоро пуна четнри табака, кад их ни два од сто читалаца неће ни отворити а камо ли читати? Када нрочитате целу збнрку превода песама добићете један неодређеп утисак: блед, хладан, безбојан — док многе од тих песама можете с највећим уживањем читати у оригиналу. Прочитајте Шантићев нревод Хајпеовог „Лирског РТнтермеца“ — а то су преводп лепих, нежних и топлих песама — па ћете осетити сву лепоту, нежности и топлнну као и у оригиналу. Л ови преводи! Можете их читати, али у вама се неће јавитн жеља да их имате вишс у рукама. II сам преводилац вели да су му нреводн без система, без реда, чеда лнчнога му укуса, чеда рађепа на доколнци, а ми додајемо да