Delo

404 д е л о повластица тек год. 1569. инартикулирала, узаконила. То је добро прочитао и запамтио ко је год учинио част пнсцу овијех редака да прочита његову студију. Све је то без сумње знао и г. Томић кад се наканио да нам посвети критику, пак смо за то у потиуном нраву да га назовемо нелојалним критичаром. Исто је тако нелојално подметнути нам приетрасност за Дубровник нротив Фрапцуске и Млетака. Ми нити једном ријечи нијесмо показали да смо адвокати, а не историчари. Осим класичпог свједочанства г. Нодила имамо свједочапство свих добромислених наших читалаца ма колико они за г. Томића „обични“ били. Али г. Томићу се прохтјсло биједити нас пристрасношћу само зато да бм имао повода да искали своју ничим непритајепу антипатију према Дубровнику п његовој дипломацији, о чему ћемо мало доцније проговорити. Најзад, критика треба да буде документарна, а г. Томић не само да није ничим утврдио своју критику о једној радњи која је сва у сваком ретку основана на директним изворима, пего чак ни она два цитата којима је хтио да обори наше, у осталоме сасвим споредно, тврђење да је Француски консулат млађи од дубровачкога није умио да наведе онако како то треба да учини један „обични“ историчар, а толико више „необичан“ један академичар. Ми немамо никакве воље да пређемо на терен г. Јована Томића. ни да губимо времена са византинисањем нашега критичара о Француском копсулату и о капитулацијама год. 1536. и г. 1569. Кад се г. Томић буде одазвао позиву правога критичара т. ј. кад буде доброхатан, лојалан и спреман, тада ћемо може бит приступити расправљању тих питања са г. Томићем. За читаоце „Дела“ поменућемо за сада само ово: Да је и за 300 година Францускн консулаг у Александрији био старији од дубровачкога, не бн се ништа мијењало било у дубровачко-Француском спору, па сљедствено ри у нашој студији. То је прво. А друго је, да ми нијесмо ноставилн себи задатак да нспричамо ностање и историју Францускога консулата у Александрији, него дубровачко-Францускога спора о коме смо мало нрнје говорили и да смо ми црпили нодатке о поменутом Француском консулату из документарног, изврсног дјела доктора Иавла Масона Шбкнге с!и Соттегсе 1гапда1б с1апб 1е Теуап! аи Х\Т1-е б1ес1е. У том дјелу па страни XIV г. Масон изрично вели да је први Француски консул у Триполису био год. 1548 а тек послије овс године у Александрији. Г. Масон надодаје, да се прије год. 1570