Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 405 т. ј. прије консула ХристоФа де Вепто не познају Француски консули у Александрији, али да се само толико зна да их је било неколико прије њега како се може разумјети из Вентојевих инструкција која се чувају у Марсељској Архиви (АгсМуез с!ера]4,етеп1а1е8 с1ез Вопсћев — с!п Кћоне). То би, дакле, зпачило само толико, да је иза год. 1548 па до 1570 било пеколико Фрапцуских консула у Александрији, а да их прије оне прве године није било. Г. Томић ће пам најљубазније дозволити да вјерујемо у овоме питању више г. Масону него ли њему, јер нам није позпато да досадашњи његови радови о Црногорцима и о његовим односима са Ренубликом Млетачком дају њему права да са таквим поуздањем говори о постању Францускијех консулата у Леванти! А из онијех цитата са којима је г. Томић хтио да нас смрви — и за ко.је нам г. Томић не говори одакле их је извадио — изгледа баш да је г. Масон у ираву. Из оних цитата се издваја само ово, да је каталански консул заступао и Француске иптересе у Александрији и да је једаниут Француски краљ послао свог амбасадора у Капро. Г. Томић наводи некакав Сулејманов хатишериФ од год. 1528 Францускоме консулу у Александрији Жану Беноа, али нам не наводи ни извор тог податка, ни у кратко садржипу тог хатишерИФа. Па и ту би некако изгледало да се ради о каталоњском, а не о Француском консулу! Неодређеност г. Томићевијех тврђсња рјешава нас дужности да ш њим о том предмету даље полемишемо. Читаоци су „Дела“ сада иотпуно орјентисани о спреми г. Томића у овом питању и о његовом врло „необичном" пачину критиковања. За нас је то доста. У осталоме попављамо, да је питање о старини Франц. консулата у Александрији сасвим споредна ствар и да је она изнесена од госп. Томпћа само у ту сврху, да заметне траг задњим мислима које су инспирисале цијели његов чланак. Исто је тако недокументарно и нестручно г. Томић проговорио о капитулацијама год. 1536 и г. 1569. Из свега се његовог збуњеног резоновања види сасвпм јасно то, да нема ни појма о предмету о којем говори. Видјели смо мало прије како нам г. Томић подмеће нешто што нијесмо казали, а изврће нешто што смо сасвим јаспо казали. За г. Томићаје колосална противурјечност између нашег тврђења односпо капитулација од год. 1569, које су нрвом нзрекле право француске заставе да заштити бродове другијех поморскпјех народа, иа дубровачко-Француског конФликта од год. 1547. II овдје треба да се савладамо да г. Томићу не одговоримо онако оштро како би заслужио. Ми смо на стр. 7 нашо студије изрично нагласили да се повластица у капитулацијама од 1569. „већ тада помиње као ста-