Delo

Б Е Ј1 Е III К Е 413 Српска Књижевна Задруга. — Коло Срнске К1Бцжевпе Задруге за 1905 год. донело је седам књига, и то: иозпату приповетку Моја мати и Сила у савјестп од ЈБудевита Вулпчевића; Турско царсгво иред српскп устанак 1870—1804, испитивања и цртежи од Стојаиа Новаковпћа; Под старим крововима, седам приповедака К. Ш. Ђалскога; Пучина и Обичан човек, нознате драмске комаде Бранпслава Ђ. Нушпћа; Ирпповетке Радоја М. Домановића, где се палази једапајест његовнх бољих стварп из времепа његовога стварања у пршшвеци; IIз немачке лприке, нреневи Саве Мпјалковмћа и Први кораци, ромап К. М. Стањуковића у преводу пок. П. П. Ђорђевпћа, који је рапнје изашао нрвп иут у „Делу“. Не унуштајућп се сада на овоме месту, да говоримо о овим Задругиним издањима, парочито о том колико она одговарају циљу, који је ноставила Српска Књнжевпа Задруга п како стоје нрема њеипм досадашњнм нздањима, узгред напомпњемо, да ћемо ускоро проговорпти о свему впше а особпто о њеним значајппјпм нздањима нз овога кола као што је Новаковићево Турско царство као н о књигама, за које држимо да ппје требало да пзађу у лепоме Задругпном руху. Својпм читаоцнма н овом прилпком препоручујемо Српску Књижевну Задругу. Горштакиње. — Као 111. пздање задужбине Илпје М. Коларца изашла је нрва књпга нрпповедака Радовапа 'Гупгуз-Перовића-Н е в е с и њ с к о г. Као што п сам погодан онштп назнв каже, иредмети, лпца п места су из кршних крајева ппшчевог завичаја Херцеговине и црногорскпх брда. Већина ових ирпча је н раннје објављена, а сада су заједпо вшпе илп мање прерађене изашле: Био сам, 'Гатпне нрпче, Накоп сто година, Балилук, Под јавором, Здухаћ, Има љубави, На даппку, Зулум за зулум, Невјеста и по п За инат. Невесињскп је довољно позпат нашпм чптаоцима по његовим радовима, које смо ми раппје у „Делу“ донели, да бисмо им ову његову прву књигу прпповедака морали парочпто препоручпвати. У једпој од пдућпх свезака „Дела“ мп ћемо засебно опширније проговорпти како о самој овој књизи тако и о иишчевим прпповедачким одликама. Књпга пма 301 страну, рачупајући ту п „тумачење турскпх рпјечи", којих код Невесињскога пма врло велики број, а цепа јој је 1 дипар. Мала Библиотека. — У 115. свесци мостарске „Мале Библнотеке“ штамнан је литераран рад Сима Матавуља; Цар Дуклпјан, а као засебно. доста елегантно пздање: Једап срнскп добротвор од М. П. То је опшпрна лепо написана биографпја покојпог Љубомнра Крсмановпћа, за кога ппсац на крају каже: „Дела ЈБубомпра Крсмановића наджпвпће њега самога и жпвеће у људнма које ,је он подигао, као и у устаповама које нодпжу дух у народу српском. Тако се он пма сматрати као поборнпк за духовно једпнство српско, осећајућп дубоко: да један ноштен и добар Србин само тако треба и мора да радп“. НАУКА Источно питање у савременој историји. — Под овнм пменом ,је лањске године пзашла у Паризу иека врста дипломатско-политичке псторнје IIсточног питања од 1821—1905 године. Пнсац је доктор права н адвокат Алберпк Каие а нредговор је за књнгу нанисао члан Инстптута М. Фредерпк Паси. Цело пзлагање је подељено у три главна дела: 1). Источно пптање пре иарпског мира (1856), где се го-