Delo

Б Е Л Е Ш К Е 'његов састанак са грчким митроиолптом у Костуру. Разговор је отпочео на грчком док ппје пзашло да су обојпца студпрали на берлинском упиверзитету. Грчки митрополит је врло ревноспо читао Лоцеа и Вунта, али ипак сва његова морална физиономија пије могла да га спречи да најми убпце да једног рањеног бугарског четовођу убију, да убицама за то платн педесет панолеона и да у својој кућп држн обешену о зид фотографију одсечене главе своје жртве. У овој је једној поједпности сва језовитосг иоложаја у Маћедонији! Тигкеу. N° 4 (1906). ТиКНег соггезропЈепсе геересћпд *Не аТТаЈгз оС бои)Н-Ееа$*егп Еигоре. РгезепТес! 1о Но)Н Ноибеб оС РагМатеп! ћу Соттапс! оС Нјз Маје$1у. МагсН 1906. II ако је последња Плава Књига о МаНедопском Пнтању изашла новемора прошле године, ипак енглеска је влада 15. ов. мес. већ публпковала даљу ирепискуо маћедонскоме проблему. У овој Плавој Књизи наставља се историја преговора с Портом о предлогу за уређење маћедонскпх фпнапспја тамо где је прекинута у прошлој Плавој Књизи (Тигкеу. 3. (1905) С(1. 2759). Треба да се сетимо да .је план о реформи маћедопских фннанеија израдио и највпшс наваљивао да се прими лорд Лепсдаоп, бпв. министар сиољнпх послова, с.матрајући то као кл»уч за нобољшање положаја у Маћедонији; н да су опет ипициативом лорда Ленсдаона, у анрнлу прошле годипе, Аустрија п Русија пристале да уз њпхове цнвилне агенте дођу и делегати осталпх Великпх Снла да образу.ју једну комисију ко.ја ће да контролпше пзвршење финансијскпх рефорама. Већн део ове Плаве Књиге заузима иреииска о саставу п функцијама ове комисије, која датира од краја јупа прошле до почетка ове годппе. Неирестана портпна одлагања п 415 нрпговори изазвали су познату тешку ситуацију од лета п јесепн прошле годипе. Крпза је била достпгла сво.ј врхупац у флогпо.ј демонстрацији великих сила од половнне до краја новембра, када је Порта најзад морала да усво.ји све главне захтеве сила. Сем дипломатских докумената, и у овој се Плавој Књпзн палази велпки број извештаја енглескпх конзула у Маћедонпји о сукобима између Турака и разних српских, бугарскпх п грчких чета. Аустријска управа у Босни и Херцеговини од 1878—1903. — Француз Андре Бар публпковао је пре кратког времепа у Парпзу иод горњпм називом већу књигу, у којој објектпвно пзлаже савремено стање песрећннх српскнх земаља Босне и Херцеговипе п резултате „цпвплизаторске" владавпне у овпм иотлачепим земљама. Опо што је пре неколико година урадпо Холечек, чппп даиас Апдре Бар, али исцрппије, мпого дубље п енергпчппје. На пме: он је од оннх врло реткпх писаца са европскога запада, који не ппшу о нашим стварпма према званичним, специјално аустријскпм подацнма п нзвештајпма бечкпх новпна Оп .је, како сам каже у оштром нпсму упућеном Францу Јосифу — у место предговора. видео ове људе што пх је аустрп.јска владавипа пачпнпла беднпцпма: он се сам уверио о њпховој беди п похватао многе од оннх лажних шпи.јунских нзвешта.ја, којима се у овим земљама праве Потемкпнова села и обмањује цео свет. У осам глава писац говори о главннм темама: Боспа п Херцеговпна н Аустрпја: Аустрија н српска православна црква; јавна настава: аграрно пптање: пндустрија н трговина: полицијски органи: аустрпјско бацање праха у очи н у зацључку говори о могућним II преко потребнпм реформама у овим