Delo

ВАСППТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 93 Учитељ је давао све даља упуства, у чем су га искрено помагалџ и*ученицн, и Живини укућани, а и Жпва својом марЈћивошћу и издржљивошћу. II успеси су доиста бивалн све већи д гвећи. У року од две године, до свршетка четвртога разреда цсновне школе, у Живе је била муцавост толико сузбиЈђнаГда је била још врло мало приметна. II да је на овај начин могло и даље бити продужено, можда би му муцавост сасвим ишчезла за даље две, три године. Али кад дете пређе у гимназију, поново западе у неповољне прилике, те опет стаде муцати у јачај мери, а с тим му се поврати и старп страх н стнд, а с њима и узрујаност при говорењу, ти највећи непријатељп с.вих муцаваца. То је био узрок што се Жива не опрости сасвим своје мане. Али му се она ипак не поврати у свој јачини, каква је била пре његова доласка у трећи разред основне школе. Садашњи остаци ове његове мане потичу управо из доба његова гимназијскога школовања. Мучно ће се он сада моћи њих оиростити целог свога века. Прича се за старога, чувеног, грчкога беседника, Демостена, да је био муцавац пре но што је постао беседник. Да би се опростио своје мане одлазио је, велн се, на усамљена места морске обале, и трудио се да говорећи надвиче шум и б^жу морских таласа. На овај му је начин, кажу, пошло за руком да се ослободи своје муцавости и да постане прослављен и одушевљен беседник. У овом се Демостенову методу находи изражено главно начело за лечење муцавости: самоћа, где нема нпчијега непријатна погледа који би бу-нцо говорника, ничијега непријатељског осмеха који би једио муцавца, никаква страха, никаква стида, који бн изазвали нервозну узрујаност па н успореност говора. Познато је, да готово сви муцавци говоре, кад су сами, скоро течно, муцајући врло мало. Запажено је тако исто, да то често бива и кад се муцавци разговарају међу собом без присуства других, нормалних, људи; али чим ступи међу њпх које друго лице спопада их прави говорни страх, чисто као неки говорни грч, те стану одмах муцати. „Њиховом је говору страх узрок, са врло малпм пзузетком,