Delo

ПРИВРЕДНА МОТг ШУМСКОГА БЛАГА У СРБИЛИ 97 Кећ пуних петнаест годнна постоји у Србији модеран закон шумвки, у «коме имц, врло корисних одредаба у погледу: подизања*и гајења шума, у разумне експлоатације, заштите и одржања^ њихова, и т. д. но каква корист од тога, кад су све те одредб^само црно слово на хартији, кад их недорасли управља^гчТве привредне гране не умеју у дело привести, не могу се са њима користити. Ми ћемо овде, већ у самоме почетку нашега разлагања, одмах констатовати једну жалосну истину, управо изузетак, који чини наша Србија међу државама у свету у кошма влада писменост, атоје, да у Србији ј едном стручном граном, шумарством, управљају потпуно нестручни људи. Ово је потребно да се унапред зна за то, да би се могло разумети оно, што иде а што би иначе било неразумљиво. Данашњи XX. просвећени век, прогрес науке, односно данашње модерно шумско газдинство, изискује потпуно и свестрано познавање свих економно-политичких и културно-трговинских принципа, поред специјалног шумарског знања. Кад се то зна, онда се нпје чудити, да у земљи, у којој владају наопаки принципи, мора наопако ићи. II трговац и занатлија, и пољопривредник, и индустријалац, па све до последњег радника, сваки у своме послу треба да бар познаје основне принципе свога рада, ако хоће да опстане, да ради, и да напредује. А да ни шумар, тај важан члан у нашој економној заједници, није у стању да и најпримитивније ради, а камо ли да напредује. без познавања бар основних знања шумарске науке, по себи се разуме. Природа је Србију обдарила многим природним благом, али Србин не уме то благо да цени, не уме да га обрађује, штеди и чува, и кад потреба захте, да се тим благом паметно и користи. Та наша немарност, или боље рећи, тај наш неразуман рад, учинио је, да је довољна само једна неродна година, па да се осети велика оскудпца у народу, а овамо немарно лежпмо на природном богаству, које је у нашим невештим рукама мртво. Ми не умемо да ценимо, колико нам је богаство дала природа у шумама. Ми не умемо да ценимо, колико су нам оне потребне, и колике нензмерне користи можемо да црпемо из њих и онда, када се ни с једне стране не можемо помоћи. Шуме нам, служе као резервни капитал, од кога можемо и треба да Дело, књ. 39. 7