Delo

98 Д Е Л 0 добијамо сталан леи ннтерес. Тај пнтерес, који је неопходно потребап свакоме човеку — дрво, то је крајњи економскн циљ газдовања са шумама. Прошла су она времена, када је било у изобиљу шума а државне потребе биле врло мале, и кад се није ни рачунало на користи, које би могли да имамо од шума, па нико није ни помишљао, да са битности шума као важним народно-економним добром, може бити у везн и шпекулатпвна страна, т. ј., да се задовоље посредне и непосредне потребе н државе и народа. Али баш стога, што је шума важно пародно-економно добро, чија важност као и важнос1 сваког другог имања, налази пажњу и заштиту код човека само онда, ако производи њени имају очекивану вредност — ногрешно је гледиште, да шуме треба подизати, гајити и чувати због њихове опште важности, а ннкако се из њих и корпстити. Паметни људи не чувају лепе и густе шуме само за украс и леноту своје земље, нпти за то, да их бране од ветрова, великнх жега и онасних бујица, па пи за то, да нм ублажују климу, и да се у њима лече туберкулозни и умоболни; већ поглавито за то, да у њима производе дрзо, које је за живот човечји неопходно потребно средство. Поред општих користи, које имамо од шума у погледу: климатском, естетичком и хнгијенском, које не треба потцењивати, и које су наши досадањи неуки управљачи са шумама погрешно истицалп као једине корнсти — паметни људн и учени шумари имају у виду п главну привредпо-финансијску вредност њихову т. ј. да пм шума и огромни канитал који у њој лежи, пе треба да стоји мртав, већ да треба да им вуче што већи иитерес, а шума као главница, да остаје неокрњена. Нашн управљачи шумама јотн и данас проиоведају наопаку науку, да шуме треба само чувати. а да нх не треба сећи. Овако погрешно мишљење нанелојеп држави и шумама огромие штете. У шумама нашим лежи велика привредна моћ, у њима .је закопан баснословно велики кашггал, и нико живи од њега не види какве користи. Не треба бити нп учен шумар, ни много школован човек, на да сваки ово види, н да се у чуду пита, има ли кога још у овој земљн, којп о овоме државноме и народном добру води озбнљпа рачуна? Крајње је време, да се и код пас већ једном иочне паметно радити, да сваки буде па