Delo

ПРИВРЕДНА МОЂ. ШУМСКОГА БЛАГА У СРБИЈИ 101 8а доказ ових навода, ми ћемо овде, у кратко извести: кол*мпг капитал ми имамо у нашим само презрелим шумама, како о,р тим капиталом неразумно управља, и најпосле, колики би ибтерес могла држава имати од тога данас мртвог капитал^Ј^кда би њим управљао зналац, који би рационално њим руковао. У времену, када смо и сувише материјалио оронулп, када свн мислени људи који патриотски мисле и осећају забринуто премишљају о томе, како би се и на који начин наша земља могла привредно ојачати и финансијски подпћи, — ми са свим свесно п мирно гледамо где нам пропадају милијуни, који су нам нашн свесни дедови крвљу сврјом извојевали и у аманет оставили. Ми са свим немарно очима гледамо, где нам милијуни труле и пропадају, а ми нећемо, или боље рећи не умемо да их спасемо, да се руком машимо, па да се зрелим родом користимо. У скоро свима како већим тако и мањим планинама и шумама у нашој земљи, стоји склона већ паду непрегледна маса зрелих п преживелих сваковрсних дрвета, која мирно чекају, док их зуб времена са свим не уништи. Стотинама хиљада оборених, али још употребљивих дрвета лежи по нашим шумама и с дана у дан све више труле и пропадају. Нарочито по нашим удаљенијим и теже приступачним шумама, има непребројна количина презрелих, суоврхастих, шупљих, натрулих, и за оваки даљи пораст и напредак неспособних дрвета, од којих би, да је среће и наше умешности, могли добијати годишње не по коју хиљаду, већ по који милиун динара, прихода. Ми од свега тога немамо ни пребијене паре. Кад би се неко нашао, па наше надлежне с правом упитао: за што се све то тако наопако ради, зашто се мртав капитал, дозрео за употребу, тако грчевито чува, да се њим не само нико не користи, већ да он рапидно трули и пропада, они му не би знали дати оправдана разлога. Ми смо често, за време од неколико година, у органу трговачке омладине „Трговинском Гласнику“, који засупа п публикује све оно што спада у област економске политике, дизали свој глас противу неразумног рада и штетног газдовања нашим шумама, и указивали на неодложну потребу јаче и разумне експлоатацнје наших већих и презрелих шума, али нисмо имали коме говорити, јер нас нико није ни разумео. Оно