Delo

102 Д Е Л 0 је истнна, да у шумарској науци постоји правило, да се у циљу трајног газдовања, шумом не смемо више користити но што је шума у стању да пропзведе за известан одсек времена, али имајући у виду данашње неуређено стање наших презрелих шума, нас ово шумарско правило ни мало не везује, већ на против, пмперативно нам наређује, да се у интересу економношумарском, из наших презрелих шума рашчисти и исечс све оно дрвеће које је за употребу дозрело, и што није способно за пораст и даљи напредак. Од оваквога неразумнога рада нема нико и никакве користи. Напротив има штете, и то осетне и очигледне штете, и држава, и народ, а највише саме шуме. Чувањем и држањем презреле горе, било да она стоји било да лежи ио земљи, у нашим шумама, трпи осетне штете: а, држава тиме, што јој из године у годину пронада огроман капитал а на тај капитал интерес, због труљења хшвадама преживелих дрвета, и што ,је принуђена да купује грађу и дрва са стране по скупе паре; б, народ тиме, што нема никакве зараде баш у оно доба године, када доврши све своје сељачке радове, а то је зимп, у време највећих и главних шумских радова, и што оне огромне приходе које би имала држава од својих уређених шума, мора народ надокнаднти држави с друге стране, на други начин привређивања, у виду пореза, приреза и осталих дажбина; в, шуме тиме, што надањем сваке године хшвадама сувих и нрезрелих дрвета на земљу, где леже испрекршћана у свима мање нристуначним шумама, не дају маха ни могућностп, да се млада шума — подмладак диже, јача н напредује, с друге стране дају могућности, да се у тим лежећим стаблима, стварају условн за запат и множење сваковрсних штетннх ннсеката. Дакле, због нашега незнања, због нашега ничим неоправдана рада, и због нашега чувеног и знаног немара, мора да трпи осетне штете и држава, и народ, и паше шуме. Мема примера у исторпјн културних народа, а још мање данас, да је један народ, као што је српски, који се са пуним нравом убраја међу цивилизоване, може тако да заборави, и да буде толико немаран, неувиђаван и неумешан, да на једној