Delo

ПОЛНТПЧКА ХРОННКА 109 члан Царламента г. Гуч скренуо је пажњу на положај у МаћедонЈгји, и иитао је министра какве даље кораке намерава влада да пр&дузме у тој земљи. Оп се нада да ће Енглеска добити уверењв' да се повећани приходи од царнна неће употребити на повећање- турске војске у Маћедонији него на побољшање поло/ад^а*-^аћедонског становништва, и да садашњи министар сиољних послова неће ни за длаку да попусти од захтева Лорда Ленсдаона ... После тога је г. Гуч прешао на Србију. Ја не знам, рекао је он, да ли министар спољних послова има у виду обнављање дппломатских односа са Србијом. Ја лично не желим давати никакво мишљење о томе предмету, али мислим да трговина знатно трпи због необнављања тих односа. Има, међутим, једна ствар о Србији на коју ја желим да скренем пажњу. Прошлога лета су Србија и Бугарска закључиле један царински савез који, у колико ја знам, ни најмање није мењао њпхове односе са Аустријом. Аустрија се умешала и, с једном лажном храброшћу, приморала је Србију да иоцепа или да из основа измени тај уговор. Ја не претпостављам даје енглеска влада предузимала ма шта да помогне ове две мале државе у извршењу једног њиховог чисто унутрашњег посла. Али ја се надам да ако се догоди ма какав покрет у смислу пријатељства између ова два некадања непријатеља — Србије и Бугарске — да ћемо ми учинити све што можемо да подстакнемо такво једно драгоцено зближење. Ја не желпм више да упућујем влади питања на која министар спољних послова може да сматра за боље да не одговори, али је познато да народ у Маћедонији гледа на Енглеску више него на икоју другу државу као на силу која ће тражити даље реформе и побољшање њиховог страшног положаја.“ СерЕдвард Греј одговорио је ово: „Пре свега допустите ми да изјавим да, што се Србије тиче, ја немам ништа да додам одговору који с.ам мало час дао на питање које је поставио поштовани гревсендски посланик (Сер Гилберт Паркер). Што се тиче Маћедоније, ја упућујем мога поштованог пријатеља на говор Лорда Фицмориса... Ја се потпуно слажем с мојим поштованим нријатељем о упорној акцији Лорда Ленсдаона. Његови напори нису само предмет чисте политике, него озбиљна човечанска жеља да се побољша положај у Маћедонији... Мој поштовани пријатељ изразио је наду да ће ускоро и једренски вилајет ући у област реформне акције. Што она још није тамо уведена то долази не отуда што Лорд Ленсдаон није довољно