Delo

110 Д Е Л 0 наваљивао, него отуда што он ннје могао да добије пристанак осталих сила да га у тој полнтици нотпомогну. Ја мислим да од овога захтева не треба никако одустатп. Још много пма да се ради у Маћедонији. Дело Лорда Ленсдаона, које је врло драгоцено п пуно добрих памера, још није потнуно. Ја могу уверити мога поштованог пријатеља да ћемо мн, чим се прилике за то укажу п задобијемо остале силе за нашу политику, начугавити акцију у истом смислу и тражити дал^е реформе...“ Поводом нзјаве Сера Едварда Греја, „Тајмс“ је одмах сутра даи, 12 априла пн., донео уводан чланак који објашњава и допуњује пзјаву министра спољних послова. Тај чланак, као докуменат, такође доносимо. „Изјава коју је јуче по подне у Доњем Дому учииио Сер Едвард Греј, одговарај.ући па једну интерпелацију Сера Гилберта Паркера, обратиће општу пажњу на питање о обнављању званичних односа између Енглеске и Србије које се у последње време живо раснрављало у дипломатским круговима. Као што је нознато, носле трагедије у јуну 1903, Енглеска је прва позвала свога посланика нз Београда. С обзиром на истакнут положај и утицај који је дат учесницима у овој трагедијп, што су онн у великој мери и до данас задржали, британска влада до сада нпје могла да види пут који води обнављању тада прекинутих дииломатских односа. Друге силе, доиста, непосреднпје заинтересоване у балканскпм стварима — више, можда, из бојазни да тамо не изгубе дипломатски терен—нису следовале нашем прпмеру него су, после једног интервала који је би довољан да се покаже да оне не одобравају оно што се догодило, поново отворпле своја посланства у Београд.у. Наше није да крнтнкујемо њихов поступак. Али мп можемо искрено да тврдимо, да је наше држање бнло потпуно оправдано првобитним околностима, п да изгледа вероватно да оно неће бити мање оиравдано крајњим резултатом. Обпавл,ање дппломатских односа са СрОнјом, са гледпшта енглеске полигике, допста, треба нскрено желети. II ако ми немамо сасвим непосредних политичкпх ннтереса у Србији, и само незнатан трговпнскп иптерес, ппак поље међународних односа, као н поље поморске стратегије, све је једно н исто, и немогућносг да ма у коме делу тога поља вршпмо наш дипломатски утицај јесте, у томе обиму, за жаљење. На Балкану се тај наш утпцај досада обично вршио не из ниских и себичних